Izvor: Objava, 14.Sep.2019, 17:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ

Данте Алигијери је био италијански песник касног Средњег века и први књижевник који је писао на италијанском, уместо на латинском језику. Његово најпознатије дело "Божанствена комедија" једно је од највећих литерарних радова на италијанском језику и ремек-дело светске књижевности.

Рођен је у Фиренци маја 1265. године. Припадао је ситноплемићкој породици. Отац му се звао Алигијери од Белинсиона, а мајка Бела. Умрла је када је Данте имао десет година, а његов отац је довео удовицу Лапу. Нису се венчали, јер се удовице у то време нису смеле поново удавати. Данте је имао полубрата Франческа и полусестру Тану.

Када је имао дванаест година отац и маћеха су му уговорили брак с Ђемом ди Мането Донати, ћерком моћног Манета Донатија. С њом је Данте имао троје деце. Уговорени бракови у то време нису били реткост, штавише, потписивани су уговори код нотара како би се тај договор озваничио. Унаточ томе, Данте се заљубио у Беатриче Портинари коју је упознао када је имао само девет година. Љубав коју је гајио према њој имала је дубок утицај на његову поезију.

Данте је почео љубавном поезијом у духу трубадура и њихових италијанских следбеника, а затим се приближио школи "слатког новог стила". У младалачкој поезији опева своју љубав према Беатриче и оплакује њену прерану смрт, али тиме што се открива у смрти, ова љубав губи трубадурску конвенционалност и постаје живо осећање. Са прозним коментаром ове песме чине књигу "Нови живот".

Данте се упетљао у фирентинску политику, а 1301. дошао је у сукоб с папиним присталицама и прогнан је из Фиренце. У прогонству је Данте замислио "Комедију". Тадашња ситуација му је дала инспирацију да напише много квалитетнија дела него што је икад написао док је живео у Фиренци.

Године 1315. власти у Фиренци допустиле су прогнанима, па и Дантеу, да се врате у град. Ипак, постојао је један услов. Фиренца је захтевала јавно покајање. Данте је одбио сматрајући да нема због чега да се каје, јер је сматрао да није крив. Зато је остао у прогонству. Убрзо након тога Дантеова смртна казна је преиначена у кућни притвор под условом да дође у Фиренцу како би се заклео да више никад неће ући у град. Одбио је да дође и то учини, па је пресуда потврђена и проширена на његове синове. Данте се још увек надао да ће бити позван у Фиренцу и да ће се часно вратити у родни град. Алигијери је прихватио позив принца Гвида Новеле, да се 1318. досели у Равену.

Политичке идеје изложио је Данте у латинском спису "О монархији". У овом делу он се залаже за монархистички облик политичког уређења, те истиче узајамну независност и равноправност Царства и Цркве. Дантеово најзначајније дело, спев "Божанствена комедија", има три дела, који изражавају три стања душе: Пакао (стање зла), Чистилиште (кајања и искупљења), Рај (блаженства), а сваки део 33 певања, што с уводним певањем чини 100. Сам песник, као оличење огрезлог у грех човечанства, пролази овај алегоријски пут. Вођен Вергилијем, он се спушта у девет кругова Пакла, да га на брежуљку Чистилишта преузме Беатриче и узнесе у Рај. Традиционални алегоријски поступак надмашен је пластичним сликама овоземаљског живота, те је отуда спев својеврсна енциклопедија средњовековља и ране ренесансе. Писан је терцинама, стихом који је Данте створио (ендекасилаб, назван tеrzа rimа) и језиком у чијој је основи тоскански дијалекат. Дело је започето 1304. године, а завршено је исте године када је песник умро.

Данте је умро од маларије у ноћи 13/14. септембра 1314. у Равени, враћајући се из дипломатске мисије из Венеције. Сахрањен је у равенској Цркви Светог Пијера Маљора која је касније преименована у Цркву Светог Франческа. Бернардо Бембо, песник из Венеције му је подигао споменик 1483. године.