Izvor: Objava, 18.Jul.2019, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЏЕЈН ОСТИН

Живот енглеске књижевнице Џејн Остин био је толико обичан да је у том смислу она изузетак међу писцима. Рођена је 16. децембра 1775. године у Стивентону у покрајини Хемпширу. Отац јој је био сеоски парох и имао осморо деце. Све образовање је стекла у породици. Путовала је врло мало: била је са породицом понеко време у купалишном и монденском граду Бату, у Саутемптону, видела је и Лондон. Као млада, попут својих јунакиња, уживала је да игра и сањала је о баловима. Како се није удавала, та младалачка страст дуго ће тињати у њој. Није упознала ниједног великог човека оног времена. Тек неколико година пре краја свог релативно кратког живота објавила је прва дела, и то не под својим именом. Али све те околности су се спојиле да се створи једна јединствена појава и аутохтона вредност. Писала је себе ради, спонтано као дете, али одговорно као интелектуалац. Ни за корак није прелазила границе својих стваралачких моћи. Стога код ње не постоји тражена мисао ни усиљен израз, ништа позајмљено и виђено кроз прозоре знања и сазнања. Све што је у њезиним књигама природан је бисер непосредно извађен из шкољке њеног срца и њеног разума, бисер који вечно чува магличасту влажност своје постељице. Њен живи свет створен је да се гледа голим, али задивљеним оком. Само је наизглед тај свет прост. Сваки час у њему заблесне оштрица комедије, заковрџа се играрија бурлеске, заори јека сатире. Са лакоћом без премца Џејн Остин открива љупке слабости и извргава руглу ружноћу и таштину. И то чини на начин доступан сваком.

У Стивентону, у родној кући свештеника Остина, шест дечака и две девојчице живели су весело и у љубави. У многим досеткама даровите сестре Џејн одјекује смех свих малих Остинових. Отац је поучавао млађу децу читајући им наглас увече. Старија сестра, Касандра, која се такође није удавала, била је Џејнин најближи пријатељ на свету. Када су најкраће време биле раздвојене, живо су се дописивале. И ту, у родитељској кући, усред метежа велике породице, у заједничкој соби, за малим столом препуним клупчића и игала, Џејн је писала своја дела.

Џејн Остин је имала само двадесет једну годину када је 1797. написала први од шест завршених романа, "Гордост и предрасуду". Само два месеца касније почеће следећи роман, "Разум и осећајност", и најзад трећи, "Нортенгерску опатију". Потом настаје вишегодишњи прекид у писању. По очевој жељи, а на Џејнино велико жаљење, породица напушта Стивентон 1801. године и пресељава се најпре у Бат, а затим у друга околна места. Пуних осам година, све до 1809, док се са мајком, сада удовицом, и Касандром не буде настанила у Чотону, Џејн не пише готово ништа. А потом почиње и да пише и да штампа. Године 1811. о свом трошку објављује "Разум и осећајност". Роман под насловом "Гордост и предрасуда" излази из штампе 1813, "Парк Мансфилд" 1814, "Ема" 1816, док ће "Нортенгерску опатију" и "Под туђим утицајем" свет упознати тек после пишчеве смрти, 1818. године. У почетку успех није био велики; слава Џејн Остин је лагано, мада сигурно расла, али је скромна списатељица, која ништа није очекивала, била сасвим задовољна. Јер је за њу било важно стварати, а да при том никад не изневери своје правило: "Писац не сме ништа траљаво да уради."

Годину дана пред смрт Џејн Остин разболела се од Адисонове болести. Умрла је на рукама очајне Касандре, која је са сестром све изгубила, на дан 18. јула 1817. године у Винчестеру, малом граду са чувеном катедралом, где су се њих две привремено настаниле у потрази за леком.

Стваралаштво Џејн Остин има великих ограничења. Писац укупно познаје три грофовије у јужној Енглеској, готово искључиво описује грађанску и племићку средину из провинције и у њој прва девојачка љубавна треперења и збивања око удаје и пред удају, не интересује га однос између генерација и не воли стар свет, нигде не спомиње патње сиротиње ни трагедије малишана свог времена који су од зоре до мрака радили под немогућим условима, јер породица друкчије није могла опстати; нема појма о политици, ни две речи не посвећује Француској револуцији и Наполеоновим ратовима који су тих година потресали Европу. Ипак, то није толико чудно: у Великој Британији није било опште мобилизације, рат су водили негде далеко професионални војници и нешто добровољаца, тако да пољопривредна провинција није од тога осетила готово ништа; сукоби класа и сукоби идеја дешавали су се негде у великим градовима, у свету у који Џејн Остин, већ по свом полу и друштвеном положају, није имала увида. Уосталом, шта то све мари када је ова мала енглеска провинцијска девојка велике природне интелигенције умела да створи свој свет и живе личности у њему од којих свака говори својом душом и језиком.