Izvor: Objava, 14.Jul.2019, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАДАМ ДЕ СТАЛ

Ана-Лујза-Жермен Некер, баронеса од Штал-Холштајна, познатија под именом Мадам де Стал, рођена је 22. априла 1766. године у Паризу. Била је француска књижевница чији се живот временски поклапао са француском револуцијом. Активно је учествовала у политичком и интелектуалном животу и принципијелно се противила Наполеоновој владавини.

Мадам де Стал рођена је у угледној породици. Њен отац био је истакнути банкар Жак Некер, министар финансија Луја XVI, а мајка је држала цењени књижевни салон. Ту Жермена добија прво образовање. Јако млада се удала за шведског дипломату барона од Штал-Холштајна и отворила свој салон. Својим врцавим духом, рано је стекла репутацију. Прочула се по делу "Писма о делима и личности Жан-Жака Русоа" (1788). У време француске револуције, у њеном салону су се окупљале присталице уставне монархије. Најблиставији период њене каријере почео је 1794. године, када се вратила у Париз, из којег је била избегла две године раније услед победе републиканских снага и септембарског масакра; њен салон, познат по значајним личностима литературе и интелектуалне сфере, доживљавао је успон, а она је објављивала политичке и књижевне есеје, од којих се издваја "Трактат о утицају страсти на срећу појединаца и народа" (1796), значајно сведочанство о европском романтизму. Своју прву књигу "Делфина" објавила је 1802. године. Ово је прва књига која уводи женске ликове на овај начин у француску књижевност. Својим усрдним залагањем за слободу мишљења изазвала је незадовољство Наполеона, па ју је он 1803. године протерао из Француске; уточиште је нашла у Швајцарској, у Копеу, где је имала породичну резиденцију. У Француску се враћа 1814. године, након Наполеонове пропасти, али је Рестаурација у пракси изневерила њена очекивања. Њена кћерка се 1816. године удала за војводу де Броја што Мадам де Стал води на честа путовања између Пизе и Париза. Умрла је 14. јула 1817. године у Паризу.

Њено најзначајније дело "О Немачкој" (1810) представља озбиљну, исцрпну студију немачке културе, литературе и уметности, филозофије, морала и вере. Писала је и романе, драме, есеје из области естетике, историографска дела и мемоаре. Између осталог, интересовала се и за српске народне песме.