Izvor: RTS, 15.Maj.2023, 18:29

Породица у свету егоцентризма - где нестаде емпатија док учимо децу да је за срећу важно бити богат

Афричка изрека каже да је потребно цело село да се одгаји једно дете и да се подигне човек. Данас то село више не постоји, а између деце и родитеља налази се глобално село које нуди неселекционисане узоре и изборе. То је разлог због којег опадају повезаност и разумевање, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << каже за РТС психотерапеуткиња Милена Опарница. Поручује да живимо у свету који гаји култ егоцентризма, а да децу треба да учимо емпатији.
Трагедије које су се догодиле у Србији потресле су све породице и донеле осећај збуњености. Психотерапеуткиња Милена Опарница каже да осећај збуњености постоји већ неко време.
"Осврнула бих се на једну лепу афричку изреку која каже да је потребно цело село да се одгаји једно дете и да се подигне човек. Данас то село више не постоји. Нуклеарна породица, двоје људи усмерено је на подизање деце, велика је одговорност на њима, презапослени су, у данашње време мало је повезаности између деце и родитеља, ту се сада између њих укотвио један сајбер простор, једно глобално село које нуди неселекционисане узоре, изборе, гомилу избора услед чега опада та повезаност, опада разумевање", наводи Опарница.
Истиче да се деца боре да ухвате корак с будућношћу, што и јесте у њиховој природи јер ће живети у тој будућности.
"Чини се да их ми тешко пратимо и онда се ствара ратно поље где кажемо 'у моје време', 'у твоје време', а заправо ово је све наше време. И у то наше време јако смо збуњени, јер су промене толико брзе да не можемо да ухватимо корак с њима, чак ни деца која јако желе и врло су у контакту са оним што је ново у сајбер свету када је у питању њихов онлајн индентитет", додаје Опарница.
"Комплетна породица је на телефону" Истиче да њено искуство из праксе управо показује да се родитељи жале на то да немају алатке како да деци ограниче време које проводе уз екране или на интеренту.
"Не могу да селекционишу садржаје које гледају. То већ креће са седам-осам година, јако рано и онда се питају када почиње зависност. Деца се жале на родитеље па кажу и они проводе време, када дође с посла и мама је на телефону, и тата је на телефону. Комплетна породица је на телефону. Уз неку гужву и напетост се иде на спавање, уз напетост се устаје и јури се у дан", наводи Опарница.
"Робујемо ирационалним уверењима, митовима о савршеном браку" Истиче да као последицу тога имамо и више развода, јер људи брже одустају од решавања проблема, а истовремено су се повећали захтеви за добро партнерство.
"Некако као да често робујемо неким ирационалним уверењима, митовима о савршеном браку – шта све мора један партнер да задовољи нама, а ретко шта би све било лепо да ми задовољимо том нашем партнеру и онда смо усмерени на сипање паљбе на оног другог – окривљавање, критиковање, жаљење, приговарање. Чим те речи ступе на сцену, брак креће полако да одумире и то партнерство и повезаност, а деца то чују", истиче Опарница.
На питање колико породични проблеми зависе од социјалног статуса и средине у којој живи породица, Опарница каже да има примера где људи скромнијег социјалног статуса могу задовољно да живе и уопште нису усмерени на психологију потрошачког друштва која такође утиче на породицу и на васпитавање деце.
"Има и примера где и те како имућни родитељи знају да сачувају систем вредности, да се држе тога и да једноставно воде децу, јер родитељ је водитељ, морамо да будемо врло освешћени бар данас са овим великим променама, да будемо свесни тога шта желимо од наше породице, од нашег партнера, али и шта дајемо и породици и партнеру", наводи она.
Почео да царује егоцентризам Наглашава да је почео да царује егоцентризам, који је природан за децу.
"И дете како одраста, одрастање јесте прелазак с тог принципа задовољства на принцип реалности и полако измештање – нисам ја центар света, постоје и други. Међутим, ми некако живимо у свету који гаји култ егоцентризма, где је седам милијарди центара света и више и у томе пуцају породице", каже Опарница.
Ових дана се доста причало о погрешним ауторитетима код деце, али имају ли родитељи праве ауторитете? Опарница каже да су неки родитељи збуњени, а неки нису па буду окарактерисани као ригидни и да не иду у корак с временом.
"Често ми деца говоре и родитељи то потврђују да је јако важно бити богат, да је то врхунска вредност којој родитељи теже у васпитавању деце, јер верују ако моје дете буде богато, односно школује се, образује се, буде богато, моћи ће да задовољи већину својих потреба, а ако задовољи већину својих потреба, биће срећно. И онда се све време врши један терор да мора да се буде срећан, а срећа не зависи од тога", указује Опарница.
Додаје да су због тога узори родитеља често неки богати и успешни људи који им се намећу.
"И онда шта добијемо као резултат – дете са 18-19 година стави прст на чело и каже ја нећу да живим као моји родитељи, нећу да проводим свој живот као они, где проводе толико времена на послу, толико раде, мало одмарају и посежу за пречицама досезања за новцем на разне начине, у сајбер простору посебно, убеђени да они могу да држе предавање родитељима о томе како треба да се живи и како може брзо и лако да се заради", наглашава Опарница.
"Праве вредности увек нађу свој пут, само можда треба бити мало стрпљивији" С друге стране, има и деце која су васпитавана на прави начин у складу са правим вредностима и сусрет са садашњим светом им није лак.
"Често родитељи кажу ја сам га васпитавао како треба и онда га послао у овај свет и оно као да није спремно, не зна да се снађе. Некако ја, радећи с људима, мислим да то увек нађе свој пут, да праве вредности увек нађу свој пут само можда треба бити мало стрпљивији у овом данашњем времену", сматра Опарница.
Истиче да има такве деце и да не треба њихови родитељи да се плаше.
"Сличан се сличном радује, тако да ће та деца пронаћи систем подршке у себи сличнима, а могу бити и луче за неке нове групе за окупљање по тим правим системима које треба рехабилитовати и вратити, јер све се мења и промене су јако брзе, али наше потребе су исте и оне се не мењају од памтивека до дана данашњег", наводи Опарница.
За крај, дала је и савет како да се ојача продица.
"Везивно ткиво свих односа је емпатија, а емпатија је обрнуто сразмерна егоцентризму. Мислим да би било лепо да буде синхронизован систем вредности – у школи, у породици, теже на интернету одакле се деца едукују, да се развија емпатија и да просто добијемо обуку о томе. Ми најчешће мењамо уверења на основу едукација и образовања. Шта је емпатија, како се развија, може да се развија већ од 4. године и ако изађемо из егоцентризма и улазимо у емпатију, почнемо да чинимо нешто за друге... Врло често чујем да деца немају никакве обавезе, али баш никакве, и каже неће. Уз емпатију, а не уз кривицу, и те како дете може да обује ципеле родитеља и у том неком сегменту заједничког живота породице као примарне да нешто доприноси, али подршка мора да буде шира", закључује Опарница.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.