Izvor: RTS, 09.Maj.2023, 06:03

Усвајање деце – већи проблем захтеви потенцијалних родитеља него процедура

У Србији готово 290 деце чека усвојење док је у регистру потенцијалних усвојитеља готово четири пута више парова и појединаца. Процедура усвојења траје и озбиљна је, али је већи проблем то што домаћи усвојитељи углавном желе здраво, бело дете. Због тога се за друге >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << малишане траже усвојитељи у иностранству. Током прошле године, у Београду је усвојено 23 деце, троје је отишло у друге државе.
Када биолошка породица закаже, бригу о остављеном детету преузима држава. Домови за децу без родитељског старања и хранитељске породице, за многе су само привремени дом до усвојења. 

"Ове године је у току једно, а имали смо већ једно усвојење, тако да нема правила, свака година доноси нешто друго, није то неки број као што се углавном у медијима прича, али у сваком случају у интересу детета увек јесте ако немамо решење у нашој земљи да то буде иностранство", каже Мирјана Новаков из Центра за породични смештај и хранитељство.
На усвојење у другу државу одлазе деца за коју се, у року од годину дана, не пронађе усвојитељ у Србији. То су деца са сметњама у развоју и тешким здравственим проблемима.
"Наше породице, на жалост, тешко прихватају децу са таквим проблемима. У установи бораве деца већински која су са неким развојним сметњама, тако да нема много деце која користе овај облик заштите, усвојење. Негде у просеку између 5 и 7 деце оде на овај облик заштите. Прошле године је рецимо отишло 7", напомиње Зоран Милачић из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској.
Не тражи се дете за усвојитеље већ најбољи усвојитељ за дете које је емоционално рањиво и носи трауму, тврде надлежни. Зато су грешке у процени усвојитеља, недопустиве.
"Министарство прати сваки корак поготово у међународним усвојењима а и у домаћим, тако да чак иако би случајно дошло до грешке у једној фази у следећој фази процене она се види. Дакле, то су четири кључне велике етапе, а између тога много ситних контаката, провера тако да и значајан број стручњака је укључен, обавезан је увид у комплетне списе од стране министарства тако да максимално је смањен ризик од било каквих злоупотреба", истиче Смиља Игић, психолог Градског центра за социјални рад.
"Припрема зависи од самог детета његовог узраста и могућности, али оно што се показало најбољим то је да детету када покажете фотографије, видео снимке, то јесте нешто што је њему најприближније да схвати и дете има право да зна шта га заправо тамо очекује", наводи Мирјана Новаков.
Према Хашкој конвенцији, лиценциране агенције које посредују у међудржавном усвојењу, дужне су да о животу детета у другој држави извештавају Србију три године, сваких шест месеци.
"Достављају све оно што је важно за развој детета, врло често достављају нам фотографије, објашњење шта су од школе уписали, шта је евентуално од здравствених интервенција дете имало, то су неке занимљивости које нас интересују и ми се увек радујемо ако дете добро напредује, а и родитељи воле да се похвале", каже Милачић.
Највише деце без родитељског старања из Србије усвојили су држављани Шведске, САД, Шпаније. Домаћи усвојитељи ретко одлучују да усвоје дете из друге државе.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.