Izvor: Objava, 21.Apr.2019, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ШАРЛОТА БРОНТЕ

Шарлота Бронте била је најстарија од сестара Бронте, породице енглеских писаца. Рођена је 21. априла 1816. године у Торнтону. Кћерке католичког свештеника ирског порекла, сестре Бронте одрасле су у Хаворту, на обронцима Јоркшира. Њихова мајка преминула је веома рано. Шарлота је похађала женску школу за децу свештеника са својом сестром Емили, и временом је и сама почела да подучава, те је радила као одгојитељицa. Она и Емили безуспешно су покушавале да отворе своју школу.

По нарави лукава и прилагодљива, Шарлота се у својим делима одлучно супротставља друштвеним конвенцијама викторијанског доба Уједињеног Краљевства. Њен роман "Џејн Ејр" (1847) доживео је тренутни успех. То је дело са много аутобиографских црта, прича о судбини одгојитељице која и уз највеће жртве покушава сачувати своје достојанство и независност. То је сентиментална прича о девојци без родитеља, одгојеној у јавном заводу, која се касније тешко пробија кроз живот зарађујући сама свој хлеб. Несрећна љубав, затим сазнање да је изабраник њеног срца ожењен човек с обавезама, самопожртвовано одустајање од среће у име дужности, те коначно срећан расплет где се срећа напокон постиже, али уз цену да свако понешто изгуби, представља најстарију од сестара Бронте не само као доброг приповедача, него и као радознао дух који уочава битне проблеме свог времена и друштва коме припада.

Да је заиста умела осетити вечите људске проблеме, као и оне што их свакодневица намеће, сведочи роман "Ширли" (1849) у којем су приказани немири у Јоркширу у време индустријске револуције. Роман "Вилет" (1853) такође потврђује ауторкин смисао за универзалне теме, обрађујући проблем јединства људи у том неправедном свету. "Професор" је њен први роман, али је објављен тек године 1857, дакле две године после ауторкине смрти, и у уској је вези с њеним последњим романом "Вилет".

"Pоеms by Currеr, Еllis аnd Аctоnе Bеll" (1849) објављено је као збирно дело сестара (које су користиле псеудониме да би избегле посебан третман за који су мислиле да критичари имају према женама писцима) и садржи 21 њену песму.

Године 1854. удала се за очевог помоћника, а умрла је од туберкулозе 31. марта 1855. у Хаворту.