Izvor: RTS, 25.Apr.2023, 13:44
Сиријац, педијатар зрењанинске болнице – воли бурек, али не воли падеже
Последњих година навикли смо да чујемо приче о томе како лекари напуштају Србију и одлазе да раде у иностранство. Од пре неколико месеци у Општој болници "Ђорђе Јоановић" у Зрењанину обрнута је ситуација. Запослење на Одељењу педијатрије добио је млади лекар пореклом >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << из Сирије Џавад Алдроуби.
У Србију је Џавад Алдроуби дошао пре осам година како би завршио студије медицине које је започео у својој домовини.
"За Србију сам чуо од пријатељице моје мајке, која ми је рекла да је чула да је овде било доста студената из Сирије који су завршили факултет без компликација. Послао сам мејл, али сам добио одговор да на упис морам да сачекам годину дана, јер је тада рок за упис већ био истекао. У међувремену послао сам молбе и у Америку, Канаду, Јамајку, Велику Британију, Италију, Немачку, Храватску, Бугарску, Украјину, Тајланд, Пакистан и увек је био неки проблем или са визом или са документацијом. После годину дана, ја сам скроз и заборавио на Србију, добио сам мејл са Факултета у Новом Саду да могу да се пријавим и почнем да студирам", почиње причу др Џавад Алдроуби, педијатар у Општој болници "Ђорђе Јоановић" у Зрењанину.
"Пре доласка овамо нисам знао ништа о Србији. Нисам знао да су људи оволико добри, драги, дружељубиви. Знате, када живите далеко и слушате медије, немате праву слику Србије. У почетку сам био опрезан јер сам сам у туђој земљи. Али изненадио сам се колико су људи пријатни, колико желе да помогну, а да заузврат не очекују ништа", додаје наш саговорник.
Искуства из неких других земаља била су, каже, потпуно другачија.
"Моје искуство из других земаља је било да када си странац људи желе да те искористе. Рецимо када уђеш у такси, наплатиће ти много више. Овде, ја лично нисам тако нешто доживео. Људи стварно желе да помогну, сви имају пуно симпатија према мени. Када причате овде са људима, имате утисак да се дуго знате", истиче др Алдроуби.
Падежи су најтежи део српског језика
Основне студије у Новом Саду овај педијатар завршио је на енглеском језику.
"Мој матерњи језик је арапски, али мој 'матерњи језик' у медицини је енглески. Током студија ми је било лако јер сам учио на енглеском. Све испите сам положио из првог пута. Специјализација је већ нешто друго", присећа се наш саговорник.
"Током студирања мој план је био да по завршетку факултета одем из Србије и радим негде у иностранству. Због тога нисам учио српски језик. Али сам због државног испита морао да научим српски, јер сам то полагао на српском. То ми је било јако тешко. Истовремено сам учио медицину на енглеском и српски језик, српске законе... Приликом полагања комисији сам рекао да знам много, али да морају да буду стрпљиви јер ми треба времена да изговарам речи на српском. Они су ми рекли – само полако и тако је и било. Полако, полако и положио сам државни испит", објашњава др Алдроуби.
Учење српског није било лако, каже, али је много теже било писати лекарске извештаје на српском.
"Када сам почео да учим српски, причао сам с људима и ја сам разумео шта ми говоре и они су разумели мене. Али куцање извештаја је, током специјализације, мени било стварно тешко. То је званични документ са важним подацима, који се користи уколико дође до неких проблема и ту не сме да буде грешака. Хвала богу, уз колеге сам то учио и савладао. Сад је већ много лакше", истиче наш саговорник.
Као и већини странаца, доктору Алдроубију најтеже је било да савлада падеже.
Запослење на Одељењу педијатрије у зрењанинској болници
По заршетку специјализације, имао је неколико месеци да одлучи шта ће и где ће радити.
"Ја волим Србију много. Мислио сам да можда у Србији нема посла и рекао сам океј, ићи ћу код родитеља у Дубаи и за то време ћу тражити посао. Тамо сам схватио колико ми Србија недостаје и колико ми је напуштање свега што овде има тешко пало. Многе успомене су ме везивале за Србију. И онда сам решио да пробам да пронађем посао овде", прича др Алдроуби.
Да зрењанинској болници недостаје педијатар, објашњава, чуо је од једне колегинице.
"Нисам био сигуран да ће ме изабрати да радим овде. Конкурисао сам на неколико места, а понуде сам осим из Зрењанина, за који сам се касније одлучио и где радим од октобра, добио још и из Пирота, Кикинде и Београда", каже наш саговорник.
"Када сам дошао на интервју у зрењанинску болницу, видео сам да су овде људи јако добри, да су колеге пријатне, да је атмосфера на Одељењу педијатрије позитивна. По мом мишљењу, јако је важно где и шта радиш, али је много битније каква је атмосфера ту где радиш. На посао мораш сваког дана да идеш срећан. Ако тога нема, нема ни посла, нема ничега. И хвала богу, све што сам желео добио сам овде. Колеге желе да ми помогну, да ме уче. Увек ми кажу да питам све што ми није јасно. Осећам да желе да се ја осећам добро у колективу”, истиче др Алдроуби.
Ни једног тренутка се због одлуке да ради у Србији није покајао.
"Медицина је у Србији јако добра. Можда ако гледамо инфраструктуру није на светском нивоу, али то како лекари раде са пацијентима нема у многим земљама, верујте ми. Овде су лекари заиста заинтересовани за пацијента. Ми о пацијенту знамо све, шта једе, шта пије, које проблеме и колико дуго има, какав је његов психолошки статус... То, кажем, готово нигде не постоји", објашњава овај педијатар.
"Пацијенти и њихови пратиоци различито реагују када дођу код мене. Чак 90 посто њих су као моје колеге, прихватају ме и не питају ништа. Десетак посто пита одакле сам због изговора и често мисле да сам из Немачке. Али, и они ме прихватају као лекара и стручњака. Срећан сам кад ми родитељи верују и већина њих доводи децу код мене на контролу иако им кажем да то могу да одраде код свог изабраног доктора. Заиста ми је драго због тога. А тако је и са осталим колегама на одељењу, јер је нама свима најважније да дете буде добро”, каже наш саговорник.
Србија као дестинација за живот и рад странаца
Пресељење у Србију му, објашњава, није тешко пало.
"Темперамет Сиријаца и људи у Србији је сличан. И ви и ми волимо да се шалимо, прихватамо друге, отворени смо за друге културе... Заиста нисам прошао кроз културoлошки шок када сам дошао овде", истиче др Алдроуби.
"Људи у Зрењанину су стварно добри, пријатељски настројени, нема дискриминације, прихватају странце... То је најважније у животу. Природа је овде јако лепа, архитектура је дивна. Храна је укусна. Ту су бурек, роштиљ... Овде се тачно види мешавина различитих кухиња - турске, мађарске, медитеранске, домаће...", каже наш саговорник.
Овај педијатар би, каже, волео да остане да живи и ради у Србији.
“За сада сам овде сам. Али, проблем су папири. Строго морам да бринем о дозволама за боравак, уговорима, јер ако немам уредне папире морам одмах да напустим земљу. То је јако стресно. Не одлучујем само ја о томе да ли ћу овде остати или не. Ипак, сам овде само странац. Уколико би то било решено трајно, ја бих заиста волео да останем да радим и живим у Зрењанину”, објашњава др Алдроуби.
“На колико ћете добити дозволу за рад у Србији зависи од тога колико вам траје уговор о раду. У Немачкој, на пример, ако доктор има лиценцу може да се пријави на стални боравак и чим има стални боравак онда је миран. Овде није тако, ако ми уговор истекне, а папири нови нису сређени ја не могу да останем у Србији, а после не могу тек тако да се вратим. Требају ми виза, пријава амбасади”, прича наш саговорник.
Иако већ годинама није био у својој домовини, др Џавад Алдроуби, каже да успева да одржи контакт са пријатљима из детињства.
“Хвала друштвеним мрежама. У јавности се често може чути да друштвене мреже утичу на то да се људе осамљују, да због њих немају социјални живот. За мене су друштвене мреже веза са светом. Људи из Сирије су сада по читавом свету и ми управо захваљујући друштвеним мрежама одржавамо контакте. То је једини начин да се чујем са породицом, пријатељима”, објашњава овај педијатар.
Запошљавање странаца све је чешће у Србији, јер нашој земљи недостаје радна снага. То потврђује и чињеница да је само током прошле године страним држављанима издато више од 35.000 радних дозвола. Траже се сви профили радника од занатлија до лекара.
Да би се убрзао овај поступак Влада Србије усвојила је предлог измена закона којим се регулишу боравак и рад странаца. Када закон буде изгласан страни држављани ће се за добијање јединствене дозволе за боравак и рад обраћати само Министарству унутрашњих послова, које ће о поднетом захтеву морати да одлучи у року од 15 дана. Јединствена дозвола ће се издвати на период до три године, уз могућност продужења, а не на годину дана како је по тренутно важећим прописима.
.jpg)
