Izvor: Objava, 18.Feb.2019, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ТУЛУЗ-ЛОТРЕК

Француски сликар Анри Ремон де Тулуз-Лотрек се родио 24. новембра 1864. године у Алби, у старој аристократској породици која води порекло од грофова од Тулузе. Био је предодређен за живот провинцијског властелина, али су му, као резултат два несрећна пада у детињству, ноге остале мале и закржљале. Тражећи остварење у другим областима, окренуо се сликарству.

Био је природно талентован цртач, са веома оригиналним осећајем за организацију слике, под утицајем јапанских графика и фотографије. У његовом раду цртеж има приоритет над бојом. Користио је уљане боје и пастеле, понекад и једне и друге истовремено, тако што је уљане боје разблаживао терпентином да би постигао тракасти ефекат налик пастелу. Често је радио великом брзином, остављајући слике или цртеже недовршенима.

Велики део његових слика одише духовитошћу, уз повремен благ подсмех на рачун ликова које је сликао.

Тулуз-Лотрек је направио велики број графика и плаката техником литографије и постао један од великих мајстора ове технике.

На раније рађеним плакатима слова су доминирала на рачун цртежа: њихова сврха била је да пренесу информацију. Тулуз-Лотрек је унапредио плакат у форму уметничког израза. Литографија је одговарала његовом стилу, у коме је вешт цртеж, са поједностављеним површинама боје и необичном организацијом слике, био комбинован са маштовито исписаним словима. На овим плакатима се најбоље види снажан утицај јапанске организације композиције.

Тулуз-Лотрек је био омиљена личност у Паризу на местима где се окупљао свет који је уживао у баровима, кафеима, плесним дворанама, позориштима, циркусима, тркалиштима и јавним кућама. Након отварања "Мулен Ружа" шестог јуна 1889. године, у којем су одмах ангажовани најбољи забављачи и запослене најчувеније плесачице канкана, постао је његов редован посетилац. Много је пио, па је чак у штапу на који се ослањао носио скривену флашицу ракије и чашу. Иако тежак алкохоличар, био је вредан радник и предани занатлија. Али, пиће га је довело до нервног слома, па је 1899. године смештен у лудницу у Нејиу, у близини Булоњске шуме, где је провео једанаест недеља. По изласку је, међутим, опет почео да пије и од последица алкохолизма умро 9. септембра 1901. године у породичном замку Малром.