Izvor: Objava, 21.Dec.2018, 13:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЂОВАНИ БОКАЧО

Ђовани Бокачо, италијански писац, родио се у Паризу 16. јуна 1313. Отац му је био трговац па је желео да то буде и млади Ђовани. Путујући трговачким пословима свога оца по свету, стекао је Бокачо као младић велико животно искуство што ће и те како доћи до изражаја у његовом најпознатијем и највреднијем делу - "Декамерону".

Нарочито је велик утицај на младог Бокача имао Напуљ, у коме се проводи са женама, али и много чита и пише. У Напуљу, пошто је напустио трговину, млади Ђовано студира право. Али будући писац "Декамерона" разочарао је оца и као трговац и као правник, јер га највише привлачи књижевност. Уместо да студира право, он марљиво учи грчки и латински те чита у оригиналу дела класичних писаца.

У Напуљу доживљава и своју велику љубав с Маријом, незаконитом ћерком краља Роберта. Бокачова Марија јавља се у његовим делима под песничким именом Фијамета. На краљевском двору Роберта Анжујског у Напуљу стиче Бокачо бројна своја галантна искуства.

Прва своја дела - роман и два спева - написао је у Напуљу, а "Декамерон" пише по доласку у Фиренцу, у коју се сели након очеве смрти. "Декамерон" је састављен од стотину новела што их је у десет дана испричало десет младих људи, седам жена и три младића, који су се у време куге у Фиренци 1348. склонили у околини.

Дух тих прича је слободан, раскалашан, пун путених страсти и љубавних згода, а особито се радо приказују несвети доживљаји разних посвећених свештених лица.

Ђовани Бокачо умро је у Черталду 21. децембра 1375.