Izvor: Objava, 08.Dec.2018, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИВАН ГУНДУЛИЋ

Песник Иван Гундулић, изразити представник барокне литературе, рођен је 8. јануара 1589. у Дубровнику. Потиче из властеоске породице. Сав живот провео је смирено у границама Дубровачке Републике. Гимназију је учио у Дубровнику где му је директор Италијан Камило Камили развио љубав према Торквату Тасу. Године 1608. постао је члан Великог вијећа, потом је био двапут кнез у Конавлима (1615. и 1619), члан Апелационог суда (1621), општински заступник (1627), сенатор (1636), судија за кривична дела (1637) и члан Малог вијећа (1638). Оженио се 1628. и имао три сина и две кћери. Умро је 8. децембра 1638. у Дубровнику. Сахрањен је у фрањевачкој цркви.

Гундулићево дело је богато и разноврсно. До своје тридесете године, у ренесансним расположењима, писао је љубавне песме и класично-митолошке драме с љубавном садржином. Написао је десет драма, од којих је шест уништио. Најбоља драма му је пасторално-мелодрамска игра "Дубравка" (1628) у којој алегорично слави дубровачку слободу и жигоше мане савременог друштва. Одликује се обиљем музике и барокних ефеката. Неки њени делови су инспирисани Држићевом "Тиреном". Од дела са религиозном тематиком најбољи је лирско-рефлексивни спев "Сузе сина разметнога", у стилском погледу његово најсавршеније остварење. Његово последње и најбоље дело историјско-романтични еп "Осман", замишљен у 20 певања, од којих два није стигао да заврши (14. и 15), слави прве словенске победе над Турцима. Дело је надахнуто словенским родољубљем, у њему је дошла до изражаја барокна мисао о променљивости и непостојаности света. У Гундулићевом песничком делу, писаном китњастим стилом књижевности XVII века, заступљене су све барокне теме. По томе, оно најцелитије илуструје литерарну епоху у којој је настало.