Izvor: Objava, 27.Nov.2018, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ХОРАЦИЈЕ

Римски песник Квинт Хорације Флак рођен је 8. децембра 65. п. н. е. у Венози. Хорацијев отац, један ослобођени роб, довео је дечака у Рим и омогућио му добро школовање. Најзад је млади Хорације путовао чак у Атину и научио грчки. У двадесет првој години ступио је у Брутову армију и брзо напредовао. Међутим, то се нагло завршило када је Брут 42. п. н. е. поражен у бици против Октавијана, код Филипа, после чега је извршио самоубиство. Хорације је морао да бежи и вратио се у Рим тек кад је проглашена амнестија. Међутим, породично имање му је било одузето и остао је без средстава за живот. Морао је да ради као scribа quаеstоrius, финансијски чиновник, за врло оскудну плату. Сиромаштво га је нагнало да пише песме. Показало се да му та одлука уопште није била лоша. Јер, Хорацијеви стихови су привукли пажњу ни мање ни више него Вергилија, тада највећег римског песника, који га је упознао с неизмерно богатим покровитељем уметности, Гајем Цилнијем Меценом. Мецена је узео под своје Хорација, који је много обећавао. Он је прво објавио своје "Сатире". Године 32. п. н. е. његов добротвор му је поклонио имање у Сабинским брдима. Отада је Хорације био лишен финансијских брига.

После Вергилијеве смрти 19. п. н. е., Октавијан, који је у међувремену узео име Август и попео се на престо као први римски цар, именовао је Хорација за његовог наследника, с титулом Pоеtа lаurеаtus, чиме је овај званично постао први песник Рима. Одбио је понуду да буде приватни царев секретар. Умро је 27. новембра 8. п. н. е. у Риму.

Поред "Сатира", остала дела Хорацијева су "Оде" или "Песме", "Еподе" и "Посланице". Римска књижевност му дугује дело које је истовремено интимно, национално и религиозно. Независна духа, тежио је за срећом која се састоји у умереној употреби добара овога света. Одлично упућен у развијенију грчку књижевност, он је, угледајући се на Грке, веома обогатио римску метрику и саставио своју поетику. Цењен и од савременика и од потомака, он је снажно утицао на римско песништво (нарочито на Персија и Сенеку), а од ренесансе он је главни узор европског класицизма.