Izvor: Objava, 20.Nov.2018, 10:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ

Велики руски књижевник и мислилац Лав Николајевич Толстој рођен је 9. септембра 1828. у Јасној Пољани, у племићкој породици. Борио се као официр у Кримском рату у опсади Севастопоља (1854-1855). Рат га је инспирисао да напише збирку приповедака "Севастопољске приче". После рата, прикључио се књижевном кругу у Санкт Петербургу. 1862, оженио се и повукао се на имање Јасну Пољану. Тамо је написао свој најчувенији роман, "Рат и мир". Он говори о животу двеју руских породица у периоду од 1805. до 1814. и описује кућни и војнички живот у Русији у време Наполеонових ратова. Његов други велики роман, "Ана Карењина", је трагична прича о великој љубави између удате жене и младог официра. Око 1883, Толстој се одрекао свих својих материјалних богатстава да би живео животом сељака. У својој 82. години је напустио породицу и кућу и умро 20. новембра 1910. на железничкој станици Астапово, одбивши да се измири са православном црквом која га је раније екскомуницирала.

По пореклу племић, Толстој је у свом делу био сав окренут народу који је живео у тешким условима царског самодржавља и грубе експлоатације. Целокупни књижевни опус посветио је разобличавању тешког друштвеног стања у Русији тога времена, писао је против свих институција које су притискивале целокупан друштвени живот, против бракова заснованих на интересима, против неправедних судова, против лицемерја цркве, против рата, експлоататорске племићке класе, царског самодржавља и терора помоћу којег се оно одржавало, али је у свему томе постојао дубок раздор у његовој личности: био је ненадмашан сликар стравичне беде руског сељака и свих видова насиља у тадашњој Русији, али се с друге стране свим жаром залагао да се та питања не смеју решавати помоћу насиља, буна и преврата, него мирним путем кроз просветитељски рад и васпитним мерама.

Као писац поседовао је огромну и оригиналну снагу; одликују га изванредна једноставност израза, јасноћа у казивању својеврсног реализма; његова дела су постала културна својина целог света; извршио је велики утицај и на руску и на светску књижевност; поред приповедака, драма и романа, треба споменути и његову обимну и ангажовану публицистичку делатност, јер је у својим чланцима показао исту ширину интересовања, исту дубину повезаности с народним животом и оштрину критике тадашњег руског друштва као и у својим уметничким делима; у тој делатности су такође веома видљиве драстичне противречности у њиховом погледу на све проблеме Русије, али и на начин решавања тих проблема, тј. увек страсно противљење да се злу супротставља насиље у било ком виду.

Поред већ наведених, главна дела су му: роман "Васкрсење"; приповетке "Отац Сергије", "Козаци", "Кројцерова соната", "Хаџи-Мурат", "Народне приче"; драме "Живи леш", "Царство мрака", "Светлост у тами светли"; студије "Шта је уметност?", "Моја исповест", "У чему је моја вера?", "Не могу да ћутим!", "Па шта да радимо?"; мемоари "Детињство", "Дечаштво", "Младост" и др.