Izvor: Objava, 10.Nov.2018, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРИДРИХ ШИЛЕР

Немачки књижевник. Рођен је 10. новембра 1759. у Марбаху. Син сиромашног војног лекара, учио медицину у војној академији крај Штутгарта, затим служио као пуковски лекар. Године 1781. објавио прву драму, "Разбојници", а 1782. напустио посао у Штутгарту и прешао у Манхајм, где је 1783. ангажован за позоришног песника. За то време је завршио трагедију "Фијескова завера у Ђенови" (1783) и "Сплетку и љубав" (1784), једну од својих најефектнијих револуционарних трагедија, у стилу штурм унд дранга. Године 1785. одлази у Лајпциг, где ради на драми "Дон Карлос" (1787), која већ представља прелаз на смиренији и класични стил; 1787. се преселио у Вајмар, где се бави историјским истраживањима. Гетеовим посредовањем постао 1789. професор историје на оближњем Јенском универзитету, где је одржао приступно предавање "Шта значи и у коју сврху се учи општа историја". Године 1790. се оженио Шарлотом фон Ленгенфелд. Главни историјски радови из тог доба су "Историја отпадништва уједињене Низоземске" (1788) и "Историја тридесетогодишњег рата" (1791-1793). У исто време изучава Канта и пише филозофске и естетичке расправе "О љупкости и достојанству", 1793; "О узвишеном", 1793; "О естетичком васпитању човека", 1795; "О наивном и сентименталном песништву", 1795. Ближе пријатељевање са Гетеом, од 1794, доводи до новог расцвата стваралачке активности. Од 1795-1797. издаје часопис "Хоре", а 1796-1800. часопис "Алманах муза"; у овом последњем објављује епиграме "Ксеније", писане заједно са Гетеом. Пише већи број балада ("Поликратов прстен"; "Јемство"; "Ибикови ждрали"). Непрестано слабог здравља, неуморно ради до саме смрти и ствара нов низ великих драма: трилогију "Валенштајн" (1798-1799), трагедије "Марија Стјуарт" (1800) и "Девица Орлеанска" (1801), судбинску драму "Вереница из Месине" (1803) и комад о ослободилачкој борби швајцарског народа "Вилхелм Тел" (1804). Недовршена му је остала драма из руске историје "Деметријус". Умро је у Вајмару 9. маја 1805.

Пун племенитог идеалистичког патоса који осваја, јер се темељи на вери у човека, слободу, духовност и узвишена морална начела, а с друге стране вешт у грађењу драмских сукоба, Шилер и до данас остаје најчешће играни немачки класични драмски писац, и у домовини и у иностранству.