Izvor: Objava, 28.Avg.2018, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ

Рођен је 28. августа 1749. године у браку царског саветника и ћерке градоначелника слободног града Франкфурта на Мајни. Започео је студије права, 1771. дипломирао у Стразбуру и тамо сусрео Хердера, претечу немачког предромантичарског покрета Штурмундранг, који му открива богатство немачке народне поезије. По повратку у Франкфурт завршава драму у прози "Гец од Берлихингена" (1773), којом постаје предводник покрета. У Вецлару, где је саветник, заљубљује се у већ верену девојку, Шарлоту Буф. Та несрећна љубав га инспирише за "Патње младог Вертера" (1774), роман који постиже задивљујући успех у Немачкој и читавој Европи. Гете је 1774. позван на двор вајмарског војводе Карла Аугуста и настањује се у том граду за који ће као саветник и министар остати везан до смрти. Задовољава своју глад за знањем научним истраживањима, из свих области, а нарочито у ботаници и геологији. У Вајмару се дружи са Виландом и Шарлотом фон Штајн којој ће посветити низ песама, у којима се већ удаљио од стила Штурмундранга. Ни у политици ни у науци не верује у преврате, како о томе сведочи његов "Поход на Француску", посвећен пруском војном походу против револуционарне Француске, објављен 1822. године. Али, Гете се прибојава да не исцрпи своју креативност у обављању руководећих дужности. Од 1786. до 1788. путује у Италију, посебно у Рим. Ту завршава трагедију "Егмонт" (1788), пише трагедију "Ифигенија на Тавриди". "Римске елегије" (1790) су инспирисане новим откривањем антике на овом путовању. Исте године објављује први фрагмент свог главног ремек-дела, филозофске драме "Фауст", која се бави борбом душе за знање, моћ, срећу и спасење, и трагедију "Торквато Тасо". Година 1794. је надахнута пријатељством Гетеа и Шилера. У сарадњи са њим, Гете је 1796. објавио збирку епиграма, "Ксеније", а исте године довршава и прву верзију "Године учења Вилхелма Мајстера", којим је увео нови жанр - образовни роман (Bildungsrоmаn), који ће узети као узор многи романтичарски писци.

Гете се посветио књижевности, истовремено обављајући од 1791. до 1817. улогу управника Дворског позоришта. Озбиљна болест и Шилерова смрт 1805. наводе га да се посвети самопосматрању. Жени се 1806. Кристијаном Вулпијус коју је познавао осамнаест година. У Ерфурту 1808. сусреће Наполеона који му уручује Легију части. Исте године објављује први део "Фауста".

У 1809. објављује "Избор по сродности", роман у којем истовремено развија теорију и оправдава своје бројне љубавне афере. Смрт његове жене 1816. поклапа се са објављивањем "Путовања по Италији", истинског креда гетеовског класицизма. Још објављује "Године путовања Вилхелма Мајстера" (1821-1829), посвећује се довршавању казивања о себи у аутобиографији "Песништво и истина" (1811. и 1833), а пред крај живота, 1830, завршава и други део "Фауста" (1833). Поштован у читавој Европи, Гете умире у Вајмару 22. марта 1832.

Најуниверзалнији немачки књижевник, прошавши кроз све књижевне стилове који су владали током његова живота, од рококоа и Штурмундранга преко класичног израза до старачког стила протканог романтичким елементима, Гете и обликом својих дела и дубоким и мудрим виђењем човека и његових проблема представља врхунац немачке књижевности.