Izvor: Objava, 21.Avg.2018, 11:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈЕРНЕЈ КОПИТАР

Рођен је 21. августа 1780. у селу Репње, код Љубљане. Године 1800. апсолвирао је на Љубљанском лицеју, био три године домаћи учитељ код мецене, барона Жиге Цојса, затим пет година његов секретар и кандидат за професора грчког језика; 1808. студирао је у Бечу права, али је у њему преовладала љубав за филологију; 1809. поднео је молбу за службу скриптора у дворској библиотеци; 1810. именован је цензором за словенске и новогрчке књиге, затим постављен за четвртог скриптора дворске библиотеке. Године 1814. испословао је повраћај рукописа и других драгоцености, које је Наполеон отправио у Париз. Године 1819. унапређен је за првог скриптора, 1827. за другог кустоса и 1844. за првог кустоса и дворског саветника. Године 1809. издао је у Љубљани "Grаmmаtik dеr slаvischеn Sprаchе in Krаin, Кärnthеn und Stеuеrmаrk", прву научну граматику словеначког језика, са основама историје књижевности. Образован у класичним и модерним књижевностима и присталица аналитичког филолошког метода, као ученик и сарадник Јозефа Добровског суделовао је код његових "Institutiоnеs linguае slаvicае diаlеcti vеtеris" (1822), те делом "Glаgоlitа Clоziаnus" (1836), које поред глагољског текста у ћирилској транскрипцији садржи више филолошких расправа, као и основе староцрквенословенске граматике и речника, помогао да се ударе темељи славистике. Помагао је Вуку Караџићу у раду на научној обради српског језика. Код Словенаца био је савезник јансенистичког свештенства и противник световне - конкретно Прешернове - поезије. Умро је 11. августа 1844. у Бечу.