Izvor: Objava, 17.Avg.2018, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРИКАТУРА

Тако се назива гротескно представљање неког лика постигнуто претераним наглашавањем или изопаченим приказивањем црта лица или телесних пропорција, односно унутрашњих својстaва и поступака, ради извргавања подсмеху. Најранији примери карикатуре јесу гротескно изопачени ликови идола и култне маске у примитивних народа, али је у њима сачувана магијска сврха. Са распадањем односа у тотемској заједници, изопачавање губи застрашујуће-магијски карактер, па од магијског постаје комично. У средњем веку под удар карикатуре најпре су дошли представници неких сталежа (калуђери, судије, учењаци), а већ крајем средњег века и у ренесанси нису поштеђени ни црква ни држава. Од карикирања људских особина карикатура је постепено прешла на жестоку критику друштва. Као скулпторски елеменат, гротескна карикатура јавља се у архитектонском склопу средњовековних црквених здања, и то као део готичких фигура које представљају фантастичне животиње, демоне или полуљудске-полуживотињске грдобе. Као сликарска врста, карикатура добија снажан подстрек развитком грађанског друштва и грађанских слобода у XVIII веку најпре у Великој Британији, а затим и у другим земљама. У деведесетим годинама XIX века, карикатура је постала доступна најширој јавности захваљујући иновацијама у штампарству. У XX веку, карикатура је, са ускополитичких, прешла на све друге елементе дневне журналистике, те су карикатуристи почели да обрађују разне теме из живота, укључујући спорт, позориште и издаваштво. У друштву светски значајних карикатуриста, поред осталих, издвајају се Оноре Домије, Гистав Доре и други.