Izvor: Objava, 23.Jul.2018, 21:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИКОЛАЈ ВАСИЉЕВИЧ ГОГОЉ

Николај Васиљевич Гогољ рођен је 31. марта 1809. године у Сорочинцима, козачком селу у Полтавској губернији. Име је добио по чудотворној икони Светог Николе из цркве у родном селу. Отац, стари козачки официр, развио је код Гогоља књижевни укус. Од мајке је наследио мистичну религиозност, која га је морила у каснијем животу.

После детињства проведеног у селу, запошљава се у министарству у Санкт Петербургу. Гогољ се у школи није одликовао нарочитим успехом, али по одласку у Санкт Петербург упознаје људе са којима је делио иста књижевна интересовања. Свој књижевни рад отпочео је 1829. када је под псеудонимом објавио неуспелу романтичну поему "Ганс Кихелгартен". Године 1831. напушта државну службу и постаје професор историје у школи за официрске кћери, а од 1834. на универзитету у Санкт Петерсбургу.

Гогољево интересовање за књижевни рад продубило је познанство са руским књижевницима, а пре свега са Пушкином који је имао великог утицаја на Гогољев живот и дело. Убрзо је напустио професију предавача и посветио се писању. Удаљеност и носталгија за родним крајем инспирисала га је да напише збирку приповедака "Вечери на салашу код Дикањке" (1831), у којима је, користећи елементе фолклора, фантастике и хумора, описивао живот на малоруском селу.

Наредни период је за Гогоља био веома плодан. Написао је збирке приповедака "Арабеске" и "Миргород". Најпознатија прича из ове збирке свакако је "Тарас Буљба", која говори о борби запорошких козака против Пољака у 17. веку.

Једину своју драму "Ревизор" објавио је 1836. године. Ово Гогољево ремек-дело привукло је велику пажњу књижевне и политичке јавности, па и самог цара. Као што је сам говорио, у "Ревизору" је желео да на једном месту скупи све што је у Русији ружно, "све неправде које се чине на оним местима и у оним случајевима где се праведност тражи од човека више од свега...". Успех "Ревизора" толико је узнемирио бирократију у Русији да је на њега вршен свакодневни страшан притисак, па се Гогољ преселио у Рим, где је, уз мање прекиде, остао све до 1842. године.

Исте године када је објавио "Ревизора", Гогољ је почео да пише свој капитални роман "Мртве душе". Мислио је да је то његова мисија, којом ће постићи натчовечански подвиг. Тим романом узвратио је ударац учмалој и корумпираној руској бирократији. Први део "Мртвих душа" се појавио 1842. и поред претходне цензуре. Ово дело представља детаљну сатиричну студију Русије посматране из перспективе главног јунака Чичикова. Исте године објавио је своја сабрана дела, са додатком драме "Женидба" и приповетке "Шињел".

Психички болестан, обузет осећањем кривице и религиозно-мистичним расположењима, одлази на ходочашће у Јерусалим, одриче се ранијих дела и у ноћи 24. фебруара 1852. спаљује други део "Мртвих душа" на коме је радио неколико година. Неколико дана касније, 4. марта 1852. године, умро је у Москви.