Izvor: Objava, 06.Jul.2018, 11:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОЗЕФ ХАЈДН

После смрти Баха и Хендла у свету музике дуго се није појавило ниједно велико име, све док на сцену није ступио Јозеф Хајдн. Овај славни аустријски композитор рођен је 31. марта 1732. у породици сеоског колара у Рорау. Још као сасвим мали, највише се радовао вечерима у којима се цела породица окупљала у кухињи и уз пратњу очеве харфе певала старе песме. Тада је могао да пушта машти на вољу и виртуозношћу правог мајстора свира замишљену виолину - на два комада обичног штапа!

Једне од таквих вечери породицу Хајдн посетио је рођак Јохан Франк, учитељ у суседном градићу Хајнбургу. Зачувши пријатан глас шестогодишњег Јозефа, одмах је одлучио да га поведе са собом у град да би учио певање. Следеће две године биле су најтеже у композиторовом животу: више гладан него сит, слабо обучен, преморен, даноноћно је учио, праћен будним оком строгог рођака. Па ипак, Јозеф му је био захвалан јер га је увео у чудесни свет музике.

Једног дана, кад је Јозефу било већ осам година, у Хајнбург је сасвим случајно дошао угледни капелник Георг Ритер и, задивљен чистотом и бојом дечаковог гласа, одлучио да га поведе у Беч. Тако је Јозеф постао један од најмлађих чланова чувеног хора Катедрале св. Стефан. Девет година касније избачен је из хора, којег се сећао само по "непрестаним постовима", јер је једном од старијих колега исекао кику којом се овај веома поносио!

Нашавши се на улици, по цичи зими, Јозеф није знао где да крене јер у џепу није имао ни пребијене паре. И док је у свом капутићу који је већ давно прерастао лутао пустим улицама, срео га је један од млађих чланова хора и понудио му да с њим и његовом породицом подели скромну собу у поткровљу старе зграде. За храну Јозеф је зарађивао свирајући на свадбама, баловима и погребима и понекад, кад ни тога није било, забављао је песмом докону господу на улици.

Једва састављајући крај с крајем, Хајдн је марљиво радио и ускоро су се показали и први резултати: већ 1751. године један од најутицајнијих бечких позоришних импресарија наручио му је музику за комичну оперу. У хладној соби с кровом који је прокишњавао, Хајдн је радио и по 16 часова дневно да би завршио оперу која ће постићи велики успех. Његово свирање привукло је пажњу италијанског песника Метастазиа који је становао у истој кући.

Познанство са Метастазиом битно ће утицати на Хајднов живот: песник га је упознао са многим угледним људима који ће се заинтересовати за његово стваралаштво. Самоуки композитор ускоро добија понуду кнеза Естерхазија да ступи код њега у службу као уметнички и административни руководилац дворског оркестра. Тиме је Хајдн заувек рекао збогом немаштини и мрачним и влажним поткровљима. Додуше, сада је имао много обавеза али и више услова за рад.

Почетком осамдесетих година Хајднова слава прелази границе Аустрије. Његове симфоније, гудачки квартети, сонате и ораторијуми постижу велики успех и Хајдн почиње да прима и наруџбине из иностранства. Посредством виолинисте Саломона гостује у Лондону 1791. и 1794. године: сусрет с другом средином, изванредни успеси, свест о сопственој вредности покрећу у њему стваралачке снаге и тако настаје најплоднији период његовог рада. За кратко време написао је 12 најбољих симфонија, такозваних Лондонских. Последње године живота велики композитор, аутор ораторијума "Стварање", "Годишња доба", опера "Права истрајност", "Свет на Месецу" проводи у Бечу где је и умро 31. маја 1809. године.