Izvor: RTS, 20.Mar.2025, 16:56
Најуспешнији повртари у Јужном Поморављу
На пијацама и у маркетима све је више раног поврћа из Јужног Поморавља. У Јабланичком округу, годишње се произведе око четири хиљаде вагона поврћа, које се пласира углавном на домаће тржиште. Произвођачи истичу да би држава морала да пооштри контролу увоза, или >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << уведе заштитне таксе како би се заштитили наши сељаци.
Или је у трактору на њиви, или у пластенику. Јовица Стојковић, из Навалина код Лесковца, највећи је произвођач раног поврћа у Јужном поморављу. Има 36 хектара обрадиве земље, а под пластеницима више од три. Његови пластеници нису у правом смислу те речи пластеници, већ праве фабрике хране направљене по свим светским стандардима. Зато је потражња за његовим поврћем велика. Пре свега због квалитета, али и због чињенице да он своју робу на тржиште пласира пре других.
Јовица Стојковић каже: "Производња је кренула још пре месец дана. Сад смо почели да везујемо краставац и парадајз, купус је већ посађен пре десетак дана, као и паприка. Kренули смо и са садњом кромпира."
Стојковићима је ово породични посао. По потреби, ангажују и сезонску радну снагу. Али, за успех је неопходно стално улгање и усавршавање. Kада је, пре 15 година, дао 10 хиљада евра за овај апарат који регулише наводњавање и ђубрење у пластеницима, многи су га гледали чудно, чак и синови. Цела инвестиција се, како каже, исплатила за две сезоне.
Јовица додаје: "Задаш параметре колико хоћеш ђубрива, колико воде, тако да све сам ради. Око ње имаш десет минута посла, касније само ујутру или недељно."
У Јужном Поморављу под пластеницима је скоро три хиљаде хекатара. Годишње се произведе три и по хиљаде вагона поврћа, а око седамдесет посто производа пласира се на домаће тржиште.
Далибор Цветановић, директор ПССС у Лесковцу, наводи: "Имамо купус домаћи, који полако пристиже, и краставац. То значи да су наши вредни произвођачи на време засадили поврће, убирају плодове и пласирају нашим купцима."
Повртари на југу Србије ретко користе подстицајне средства од државе, али истичу да би им увођене прелевмана много значило.
Јовица наводи: "Од прелевмана на робу која долази из увоза, та средства била би употребљена на подстицај наше производње. Ми морамо да штитимо нашу производњу."
Далибор Цветановић објашњава: "Та роба појављује се када дође до вакума, када нема довољно наше робе и у неком кратком периоду нанесе штету нашим произвођачима. Али, то је кратак временски период. Прошле године нисмо имали те проблеме."
Пластеничка производња је захтевна и од ње може добро да се живи. Зато су Стојковићи из Навалина код Лесковца прави пример који треба следити.
