Izvor: RTS, 13.Mar.2024, 16:28
Трка за Николино излечење
Хумани подухват, који је Александар Јованов из Тараша код Зрењанина започео у суботу, завршен је данас у Крагујевцу. Ову руту претрчао је како би прикупио део средстава за лечење осмогодишњег Николе Мрдаковића из Крагујевца и скренуо пажњу другима да и они помогну. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Дечак болује од туберозне склерозе, а за операцију у Америци потребно је 400.000 долара.
Вољом, истрајношћу, а највише срцем, за пет дана претрчао је 220 километара и стигао на циљ. Од Тараша, код Зрењанина, преко Београда, до Крагујевца. Када је било тешко, млади каратистита мислио је само на Николу и његову осмогодишну борбу са болешћу.
„На сваком километру, на сваком кораку су биле невероварне емоције.Свако ко је пролазио поред нас, ко је видео то ,је дао знак подршке, је давао ветар у ледја и прикупљено је отприлике до јуче 300.000 динара“ објашњава Александар Јованов из Тараша.
Никола Мрдаковић из Крагујевца има ретку генетску болест - туберозну склерозу. Појавила се рано, када је имао само два месеца. Тумори на мозгу изазивају епилептичне нападе.
„Пробали смо јако пуно терапија, значи сигурно преко 12 антиепилептика је он до сада пио , али контрола напада никад није постигнута. Први напад је добио када је имао четири месеца, и од тада их има свакодневно. Сада их има три-четири дневно“ каже Бранкица Марков Мрдаковић, Николина мајка.
Све што боли Николу, боли и његове родитеље и трогодишњег брата Вукашина. Немоћни да му помогну, јер су све могућности лечења у Србији исцрпљене, уздају се у добрељуде, како би прикупили 400.000 долара за опрерацију у Америци.
„Ангажовали смо се на више поља, да сакупимо тај новац и преко фондација и преко разних лицитација, преко пријатеља, преко друштвених мрежа“ истиче Драган Мрдаковић, Николин отац.
Неколико малишана из Србије успешно је оперисано у Америци од ове ретке болести. Подстрек више за Мрдаковиће да се боре за квалитнији живот свог сина.
„Надамо се да би одмах после тога он свакако имао простора и да напредуује и да се мало више развија, јер просто њега сваки тај напад враћа, успорава. Тако да верујем да ће после тога пити мањи број лекова и да ће бити далеко боље него сад“ истиче Николина мајка.
„Ушли смо са јаком вером у све ово и нећемо посустати“ додаје Николин отац.
Никола не говори и не хода, али осећа. Можда га најбоље разуме Вукашин, који жели да његов брат што пре оде на лечење. Ми смо ту да помогнемо.
