Izvor: RTS, 10.Mar.2024, 19:22
Како домаћи пољопривредници да искористе европску касу
Произвођачи који планирају да улажу у нове засаде, опрему и објекте на пољопривредном газдинству, могу до 24. маја да конкуришу за бесповратна средства из Европског фонда ИПАРД Три. Током априла биће расписан и конкурс за инвестиције у прераду и маркетинг, а почетком >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << јуна за инвестиције у сеоски туризам. ИПАРД није никакав баук, људи треба да буду охрабрени да аплицирају, каже за РТС пројектни менаџер делегације ЕУ у Србији Андреј Папић.
Око 580 милиона евра европског новца и новца који је обезбедила наша држава до 2027. године може да уђе у српски аграр.
Пројектни менаџер делегације Европске уније у Србији Андреј Папић је рекао за РТС да званичне информације о аплицирању за ИПАРД пројекте пољопривредници могу наћи на сајту Министарства пољопривреде.
"Када ИПАРД одобри пројекат, пољопривредници могу ући у инвестицију, не гледа се да ли ће новац уложити из кредита или сопствена средства и после тога подносе захтев за повраћај средстава, који може да износи до 75 одсто“, каже Папић.
Како би конкурисали за средства, пољопривредници морају да имају бизнис план.
Папић каже да пољопривредници морају сами да донесу одлуку да ли ће сами да га направе или ће да ангажују консултантску кућу и истиче да су познати примери пољопривредника који су сами састављали апликацију и добили средства.
Напоменуо је да на сајту Министарства пољопривреде постоји списак консултантских кућа.
Папић каже да су консултантске услуге дозвољене у ИПАРД-у и за њих се може тражити повраћај средстава.
Када је реч о разумевању банака према ИПАРД-у, Папић каже да постоји простор да сви боље разумеју процес ИПАРД-а, а неке банке позитивно гледају на ИПАРД приликом одобравања кредита, али не постоји могућност да се улази у пословну политику банака.
Пољопривредник прави сам финансијску конструкцију
Каже да се не улази у начин на који пољопривредник прави финансијску конструкцију и да ли позајмљује средства из банке или сам финансира пројекат.
"Грешке које се најчешће дешавају па пољопривредник не добије средства ИПАРД-а су те да нису подмирени порези према држави или грешке приликом плаћања. Плаћало се са туђег рачуна или није целокупна сума плаћена са рачуна“, истакао је пројектни менаџер делегације Европске уније у Србији.
Напоменуо је да из ИПАРД-а за сваког има нешто и да је он намењен свим пољопривредницима.
"ИПАРД није никакав баук, људи треба да буду охрабрени да аплицирају, да уложе одређени труд и на крају ће се то исплатити“, каже Папић.
У априлу креће позив за меру три - прерада и маркетинг. Напомиње да за ову меру могу да аплицирају правна лица, јер то није мера за физичка лица.
Мера седам креће у јулу - рурални туризам. Папић каже да је ова мера намењена свима који су у тој активности и онима који хоће да уђу у рурални туризам.
"ИПАРД финансира до 30 кревета, на крају пројекта мора смештај да буде категоризован. Може се очекивати повраћај средстава од 60 до 75 одсто“, каже Папић и додаје да период повраћаја се може очекивати у року од годину и по дана.
.jpg)
