Izvor: RTS, 05.Mar.2024, 21:07
Копаоник бизнис форум - на инфраструктури се не штеди, како да домаће фирме и пројекти буду главни
Другог дана Копаоник бизнис форума говорило се о инфраструктури. За превазилажење кризе, како се чуло, постоје само два рецепта. Може да се штеди или да се инвестира. Србија се определила за тај други. Тако је ове године за инфраструктурне пројекте у буџету издвојено >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 4 милијарде евра.
До краја године завршиће се 54 километара брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, комплетан Моравски коридор, километри ауто-пута Београд-Ниш до Пожаревца. Чим се заврши правац до Пожеге, у октобру, креће градња пута према Котроману и ауто-пута према Црној Гори.
"Ви када завршите Моравски коридор можете да живите у Краљеву а радите у Крушевцу и обратно. Сада је то могуће,али је много теже“, објањава министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Хрватска је такве пројекте финансирала кроз концесије. За неколико деценија биће у власништву државе. Србија се определила за финансирање кредитима и продајом државних обвезница.
"Ја видим да је ниво државних улагања у Србији висок и снажан. Јавне инвестиције су потпуно у складу са држањем јавног дуга под контролом и у складу са буџетским оквиром", каже шеф мисије ММФ-а Доналд Мегетиген.
"Имате ситуацију да пројекте које раде кинеске компаније финансирају западне банке или западни фондови. Ми увек узимамо новац који јенајповољнији за нас", каже министар Весић.
На панелу посвећеном инфраструктурним пројектима на бизнис форуму на Копаонику, ипак је оцењено да су велики проблем за инфраструктурне пројекте високе камате.
"То јесу нешто више каматне стопе, али ако узмете 10-годишње или 15-годишњи период нормализације тих стопа, онда сматрам да јесте право време за улагање у инфраструктуру", каже председник ИО НЛБ Комерцијалне банке Властимир Вуковић.
Тренд је и у свету да у такве пројекте све више улажу фондови.
"Страни инвеститори гледају да ли им је сигурна инвестиција", истиче Филип Борас из "Бакер Мекензи".
Да би страна фирма добила посао на инфрастрктурном пројекту мора да ангажује најмање 49 одсто домаћих фирми. Такође, посао неће бити плаћен пре него страни партнер не исплати оно што су домаћи подизвођачи зарадили.
Ускоро ће и домаће фирме постати главне, и како је најавио ресорни министар домаћи ЦИП биће укључен у пројектовање треће трасе метроа.
.jpg)
