Izvor: RTS, 27.Feb.2024, 10:26
Стари и уметнички занати добијају још 110 сертификата; Цветковић: Чувамо нашу традицију
Бичакџија, вуновлачар, јорганџија, клонфер... То су биле угледне и цењене професије, до "титуле" се долазило тешко, после година учења и шегртовања. Многи занати су изумрли. Данас ће бити уручено 110 сертификата за старе и уметничке занате. Министар привреде Слободан >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Цветковић рекао је за РТС да се на тај начин чува народна традиција, а с друге стране резултат је додатно запошљавања младих људи.
Временом су многи стари и уметнички занати изумрли због неисплативости а и због тога што није било младих који би наставили те тешке али лепе професије.
Да се ипак ситуација мења, сведочи и што ће данас бити уручено 110 цертификата за старе и уметничке занате.
Гостујући у Дневнику РТС-а, министар привреде Слободан Цветковић је рекао да је за скоро 27 година у организацији Министарства привреде, издато око 1.100 сертификата, а данас ће бити додељено 110 сертификата - практично 10 процената од укупно издатих сертификата, други пут у року од годину дана.
"То показује да се Министарство привреде додатно посветило том сегменту и сматрамо да се кроз очување старих заната чува и традиција српског народа, а с друге стране постоје ефекти додатног запошљавања младих људи", рекао је Цветковић.
Водоинсталатери, керамичари, зидари, аутомеханичари, али и бројни други занати биће све профитабилнији, скупљи, баш због тога што нису популарни као занимања за која влада интересовање.
Потребна је помоћ државе, а посебно како афирмисати младе да се тиме баве, заправо нема наследника.
Шта занатлија добија сертификатом
"Добијањем свечане форме сертификата о старим занатима, ви практично одлазићи у своју локалну филијалу пореске управе, добијате могућност, пошто су то углавном порески обвезници у виду паушалног пореза, да остварите попуст до 50 одсто на тај паушални износ који би био у пуном формату, односно у пуном износу, да нисте сертификовани стари занатлија. То је један део приче. Други део приче је да практично локалне самоуправе могу да дају 10 одсто попуста на локале које они закупљују“, објаснио је Цветковић.
Такође, Министарство привреде нема ограничења за старе занате да они партиципирају на свим конкурсима који су везани за набавку опреме, а постоји сет нематеријалних начина помагања.
То су, како напомиње Цветковић, различите врсте едукације од тога како да раде на маркетингу, како да уђу, условно речено, у дигитални свет и да нађу неке нове муштерије ван граница Србије.
Апел локалним самоуправама
Цветковић указује да Министарство привреде у сваком случају даје велику подршку, а у крајњој линији референтан број од 110 нових сертификата подразумева да је урађен велики посао. То је, додаје, теренски рад, јер треба обићи те људе, треба видети да су стварно они носиоци те форме старног заната.
"Оно што може да буде допуна и што може да буде додатна вредност, то је нека врста и апела с наше стране локалним самоуправама – дајте да их укључимо у све те догађаје које су разног формата, од гусанијада, кобасицијада, неких културних догађаја", подвукао је Цветковић.
Подсећа да на западу има пуно херитиџ пијаца, односно пијаца старих заната, где могу локалне самоправе да определе један део простора који ће бити посвећен баш њима, специјализирано за њих, па би на тај начин могли да прошире туристичку понуду својих локалних самоправа тако да се заједно са промоцијом старих заната промовише и све остало што могу да буду културна, историјска, туристичка добра на неки начин.
Развој пословне инфраструктуре
Буџетом за ову годину опредељено је 746 милиона динара за подршку развоју пословне инфраструктуре.
"Министарство привреде има широк захват. Шта то подразумева? Подразумева да ми имамо средства. Ове године су она опредељене на нивоу од милијарде динара, с тим да су пренесене обавезе из прошле године 250 милиона", рекао је Цветковић.
Према његовим речима, локалне самоуправе са својим буџетима који су релативно скромни, немају довољно средстава да до краја исфинансирају ту локалну инфраструктуру.
"Они имају процес који је врло транспарентан и јаван, аплицирања за средства код Министарства привреде. Ми правимо евалуацију тих пројеката, гледамо у колико они могу да допринесу развоју локалне привреде или туристичке понуде, колико коначно могу да доведу до броја новозапослених и на тај начин опредељујемо средства", додаје министар привреде.
Равномерни развој општина
"Ми као кровна привредна институција Републике Србије, оно што гледамо, је једна врста равномерног, регионалног развоја. Трећа и четврта категорија општина имају практично 100 одсто покривеност тог пројекта од стране Министарства привреде. Ове друге, односно развијене или мање развијене општине, од тог процента, односно од те категоризације, партиципирају са 40 одсто њихових средстава, а 60 одсто даје Министарство привреде", навео је Цветковић.
Како наводи министар, то су бесповратна средства за те пројекте.
"Рецимо, неко од приватних инвеститора, да ли домаћи или страних, направио је своју инсталацију, хоће да направи фабрику, фали део путне инфраструктуре, фали део канализације, фали део енергетске инфраструктуре, нека трафостаница - то су ти пројекти за које може да се конкурише", навео је примере.
Министар Цветковић је рекао да ће у јуну бити расписани јавни позиви.
.jpg)
