Izvor: RTS, 27.Feb.2024, 07:00
Рат одложио председничке изборе у Украјини - Валериј Залужни популарнији од Зеленског
У трећој години рата, украјинском председнику Володимиру Зеленском истиче петогодишњи мандат. Избори за шефа државе требало би да се одрже у мају, а за посланике Врховне раде требало је да се гласа још прошле јесени. Упркос ратном стању, избори у Украјини, тема су >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << и у земљи и ван земље. Аналитичари не виде политичке разлоге за смену донедавно главнокомандујућег уркајинске војске – генерала Залужног, али истраживања показују да би Залужни на изборима добро прошао. Боље него актуелни председник Зеленски.
Да ли ће Украјина од пролећа имати легитимну власт? То питање намећу стране агентуре - непријатељска активност – каже украјински председник. Али могућност да Украјинци током рата гласају за посланике и шефа државе, донедавно, Зеленски није одбацивао, па је ипак преломио.
Нема избора док траје рат - каже и закон и председник Зеленски. И истраживање кијевског Међународног института за социологију показало је да би више од 80 одсто испитаника на гласање али тек кад се рат заврши. Али ако рат потраје, тумачи се, могла би да се појача потреба за изборима унутра и притисак споља - да ипак буду одржани.
"Није време за изборе, превише је напето, неизвесно. Људи би требало да гласају разумно, а не под стресом под каквим су сада. Можда би требало да буду одржани када буде нешто мирније", каже једна од грађанки Кијева.
Сагласан је и њен суграђанин који наводи да не може да се иде на изборе, када се преживљавају тако тешки тренуци за земљу. Ипак, један од анкетираних сматра да јесте време за изборе, јер изгледа да нема излаза.
"Ми смо у рату. А људи желе мир. Украјинци не желе да људи умиру - и војници и жене и деца. Не желимо да наши људи умиру", рекао је он.
Немогуће организовати гласање
У украјински устав уписано је да се на изборе може тек шест месеци по завршетку рата. Избори су превелики ризик – готово петина територије је под руском контролом, а и у остатку земље немогуће је организовати гласање. То је најчешће тумачење.
"Веома је важно да избори буду признати. Да се осигура безбедност међународних посматрача, у Харкову, Одеси, Дњепру, који су стално под ватром. То је немогуће. Није могуће обезбедити ни политичку конкуренцију. Ни излазност, много је људи у иностранству, на фронту, много људи неће изаћи из безбедносних разлога", објашњава проф. Галина Зеленко, директорка Института политичких и етничких студија.
Када је Врховној ради истекао мандат у новембру прошле године, посланици и власти и опозиције, потписали су заједничко саопштење да се на изборе може тек кад се рат заврши.
"Упркос свим корупцијским скандалима, упркос неуспесима на фронту, свеједно, подршка међу грађанима остаје висока", указује Галина Зеленко.
Појачане критике на рачун владе
Висока очекивања од украјинских власти, када је реч о легитимитету и изборима, чула су се од, за Украјину најважнијих партнера – САД – и то у делу Републиканске партије, оном чија већина у Конгресу блокира усвајање новог пакета помоћи за Украјину и условљава га питањем безбедности на граници са Мексиком. Позиви на гласање у земљи, кажу аналитичари, тичу се незадовољства стањем на фронту и у друштву.
"Претходна година није прошла како су Украјинци желели, критике на рачун владе су се појачале. Теоријски могуће је да избори буду одржани и пре него што се рат заврши, јер мислим да се неће завршити у блиској будућности и зато не искључујем сценарио да неки механизам буде осмишљен и током рата. На овај или на онај начин избори ће бити одржани, али не ускоро", сматра Микола Капитоњенко, професор међународних односа.
Аналитичари не виде политичке разлоге за смену донедавно главнокомандујућег уркајинске војске – генерала Залужног, али истраживања показују да би Залужни на изборима добро прошао. Боље него актуелни председник Зеленски.
.jpg)
