Izvor: Southeast European Times, 01.Nov.2012, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zvaničnici Kosova i BiH razgovaraju o imovini

Balkanske zemlje i dalje rade na povraćaju državne i društvene imovine.

01/11/2012

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 1.11.2012.

Agencije za privatizaciju u Bosni i Hercegovini (BiH) i na Kosovu razgovaraju o povraćaju državnih i društvenih preduzeća i imovine koja je pregrupisana posle raspada bivše Jugoslavije.

Izvršni direktor Kosovske Agencije za privatizaciju Škeljzen Luka i njegove kolege iz BiH Senad Rahimović >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i Šuhret Fazlić složili su se prošle nedelje u Prištini da zvanično identifikuju i vrate državna i društvena preduzeća.

Agencija je saopštila za SETimesda je Kosovo već identifikovalo 20 svojih preduzeća u BiH, uključujući NSH Jateks, NSH Emin Duraku, NSH Kosovašped i Trepču.

Procenjuje se da kompanije BiH imaju imovinu u vrednosti milijardu evra u zemljama regiona, koja tek treba da bude vraćena.

Fazlić je rekao da svu imovinu firmi i preduzeća BiH na Kosovu „koristi neko drugi“.

„Mnoge naše kompanije imaju imovinu koja je ostala tamo posle oružanih sukoba na Balkanu. Saniteks iz Velike Kladuše ima celu fabriku, Železnica BiH ima 80 vagona na Kosovu, od kojih svaki vredi milion evra“, izjavio je Fazlić za SETimes.

Fazlić dodaje da će BiH „pokušati da reši ovo pitanje miroljubivim metodama i da vrati imovinu u skladu sa sporazumima“.

„Ako ne postoji politička volja na Kosovu da se vrati imovina, zatražićemo je preko sudova, kao što je slučaj sa Srbijom“, dodaje Fazlić.

BiH je podnela preko 30 tužbi u raznim gradovima bivše Jugoslavije, uključujući Beograd i Zagreb.

Izvršni direktor kosovskog Centra za strateška i socijalna istraživanja Ibrahim Redžepi rekao je da sva neslaganja ili potraživanja vlasništva nad imovinom mogu da se reše preko sudova.

„Ako neko potražuje vlasništvo nad tim preduzećima, to može da se sredi sudskim postupkom u Specijalnom veću Vrhovnog suda Kosova, [koje se bavi] pitanjima privatizacije. Podnosioci iz bivše Jugoslavije takođe mogu da koriste taj proces“, rekao je Redžepi za SETimes.

Isto može da se učini, kaže Redžepi, i kada je u pitanju imovina Kosova u zemljama bivše Jugoslavije. „Ako kosovske kompanije imaju dokumenta koja dokazuju vlasništvo, onda treba da se obrate sudovima u tim zemljama radi povraćaja imovine“, rekao je on.

Kosovska agencija za privatizaciju rekla je da su se njeni zvaničnici uključili u razgovore i krenuli u posete susednim državama, sa kojima imaju dogovor o zaštiti takve imovine, kako bi se rešilo pitanje kosovske imovine. Uspostavljene su radne grupe koje treba da identifikuju preostalu imovinu i pronađu načine da se ona vrati na Kosovo.

Prema portparolu agencije Iljiju Kalošiju, u zemljama bivše Jugoslavije postoji 55 društvenih preduzeća sa preko 155 nekretnina koje pripadaju Kosovu. Ali, ukazuje Kaloši, agencija se suočila sa poteškoćama u sprovođenju kosovskih zakona na tom polju.

„To su poteškoće vezane za nelegitimne interese različitih institucija i lica u bivšim republikama u kojima se nalazi ta imovina ... njihovi nelegitmini interesi vezani su za arbitrarnu uzurpaciju sredstava ovih kosovskih preduzeća. Bilo je poteškoća, a posebno u Srbiji i Crnoj Gori“, izjavio je Kaloši zaSETimes.

Dopisnik SETimesa iz Sarajeva Dražen Remiković doprineo je ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...