Izvor: Politika, 14.Dec.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U junu zastareva zločin u „žutoj kući”?

Strani sagovornici „Politike” dopuštaju mogućnost da se datum okončanja istrage o trgovini organima poklopi sa eventualnim zastarevanjem slučaja

Izjava direktora kancelarije Stejt departmenta za južnu i centralnu Evropu Džonatana Mura za Tanjug, da u junu iduće godine ističu zakonski rokovi za istragu o eventualnim zločinima u predmetu „trgovina organima”, pokazuje da ima mnogo razloga za zabrinutost za sudbinu istrage o mučenju i ubistvima Srba u ozloglašenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „žutoj kući” u Albaniji. Ova izjava mogla bi da znači da Euleksov Specijalni istražni tim slučaj trgovine organima, koji treba da rasvetli sudbinu 500 Srba nestalih tokom 1999. godine na Kosovu ne tretira kao ratni zločin.

Na molbu dopisnika „Politike” iz Vašingtona da funkcioner Stejt departmenta objasni kako je moguće zastarevanje ratnog zločina koji je Dik Marti iz Saveta Evrope razotkrio u decembru 2010, Mur nas je uputio na Euleks i tim koji predvodi Amerikanac Klint Vilijamson. Mur nije želeo da precizira na kakvu zastarelost misli, niti po kojem zakonu ističe rok za istragu.

Kada se „Politika” obratila Euleksu, Žoao Sousa, portparol tima tužioca Vilijamsona, izbegao je odgovor rekavši da je o ishodu istrage i dalje „prerano govoriti”, iako je tim svestan da postoje i rokovi za zastarelost. Ni Vilijamsonov portparol nije želeo da za „Politiku” objasni da li za istragu trgovine organima postoje rokovi i da li može da dođe do zastarelosti, ali je potvrdio ono što se odranije zna, da tim ima nameru da zaključi istragu do „sredine 2014”.

„Ne možemo u ovom trenutku da saopštimo koja će krivična dela biti navedena u optužnici, ukoliko dokazi za optužnicu budu postojali”, rekao je Sousa.

Upadljiva je podudarnost datuma o kojim govore i Mur i Vilijamson i Sousa. Dakle, juni 2014. godine je istovremeno rok do kojeg se planira okončanje istrage, kao i mesec u kojem dolazi do moguće zastarelosti zločina.

Duboko je onespokojavajuće saznanje da se uopšte dozvoljava mogućnost, makar i u razgovoru za medije, da ovakav zločin ostane nekažnjen. Činjenica da Sousa nije izjavio, kao što je to juče za naš list rekao srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, da nema zastarevanja ratnih zločina, moralo bi da predstavlja znak za uzbunu za našu javnost i nadležne.

Tvrdnja da postoji zakonski rok za utvrđivanje ratnih zločina izgovor je koji nema osnov ni u jednom međunarodnom pravnom dokumentu, već se iz vanpravnih razloga vezuje za kraj mandata misije Euleksa za vladavinu prava na Kosovu, smatra advokat Zdenko Tomanović.

„Svako vremensko ograničavanje vođenja postupka za ratne zločine u vezi sa trgovinom organima na Kosovu, predstavlja svođenje tog zločina na klasičan kriminal. Ratni zločini ne zastarevaju pa ni oni izvršeni protiv Srba. Ne postoji rok do kojeg sme da se vodi postupak za ratni zločin. Uostalom, zašto se trgovinom organima Srba na Kosovu uopšte bavi Specijalni tim za ratne zločine ako to nije ratni zločin”, kaže Tomanović.

Šta je Mur mislio pod rokom od 15 godina za istragu, potpuno je nejasno. Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može nastaviti već započeti postupak.

Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela. Zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.

Prema našem zakonu, za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora veća od 10 godina, u šta spadaju ubistva, rok zastarelosti je petnaest godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora od više od petnaest godina, rok zastarelosti je dvadeset godina. Za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, rok zastarelosti je dvadeset pet godina.

U kamenolomu u Raškoj nađene albanske žrtve

Srpske vlasti zajedno sa Euleksovim i kosovskim stručnjacima otkrile su u kamenolomu Rudnici, u okolini Raške, posmrtne ostatke ljudi. Pretraga u Rudnici nastavljena je u utorak po nalogu Tužilaštva za ratne zločine a sumnja se da je na ovome mestu tajno zakopano oko 250 albanskih žrtava.

Srpske vlasti su, zajedno sa Euleksovim ekspertima iz Odeljenja za sudsku medicinu, kao i s forenzičkim ekspertima iz kosovskog Odeljenja za sudsku medicinu, tokom ispitivanja lokacije u kamenolomu Rudnica u opštini Raška, otkrili posmrtne ostatke, navedeno je u saopštenju Euleksa.

Na iskopavanju je takođe prisutna Euleksova Jedinica za istraživanje ratnih zločina, Komisija za nestale osobe Vlade Srbije i Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Rad će biti nastavljen, u saradnji sa srpskim vlastima, narednih dana, navode iz Euleksa.

Iz Tužilaštvo za ratne zločine saopšteno je u sredu da su na terenu dva bagera koja vrše iskopavanja, a da je predviđeno da u kamenolomu Rudnica rade do kraja nedelje.

D. Čarnić

objavljeno: 14.12.2013.

Nastavak na Politika...