Izvor: Vesti-online.com, 08.Jul.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zblanuti

Pitaju me neki čitaoci zašto stvari ne nazovem kako Bog zapoveda; zašto ovo što radi (sa Kosovom) Trojka srpske apokalipse ne nazovem pravim imenom i prezimenom? Ime je, po njima, izdaja, a prezime zločin. Zato što, odgovaram, ne mislim da je u pitanju puka izdaja, a za zločin ćemo se već složiti.

Dejan Lukić  

Kažu da u čuvenom Dušanovom Zakoniku, među predviđenim drakonskim kaznama za najteže zločine, figuriše i sankcija vađenja očiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ali da su iz nje izuzeti stari, bolesni i "zblanuti".

Dešava se, tako, u životu naroda i država da vreme u politički vrh izbaci, nekada bolesne kakav je bio (mentalno) Adolf Hitler; nekada stare (kakvi su bili mnogi od Zaratustre do Mahatme Gandija, a ponekad, bogami, nedorasle i zaista "zblanute".

Car Dušan bi našu Trojku Zblanutih glatko oslobodio svake odgovornosti za zločin koji čine, baš kao što se na današnjem sudu oslobađaju maloletni i neuračunjljivi za svoje postupke.

Samo zblanuti um je mogao da tapiju koja mu nije porodična babovina trampi za veresiju ničega, pa makar to bilo ništa od takozvanog datuma. Samo zblanuto rasuđivanje je moglo da u Briselu zabije glogov kolac u kosovski pupak Srbije i ispregovara i parafira papir kojim, u korist vlastite štete, stabilizuje ono što je Zapad destabilizovao bombama, sankcijama i satanizacijom srpskog naroda.

Samo zblanuta psiha je mogla da prostačko otpisivanje Kosova ("normalizacija", "intregrisani prelazi", zajednica nekakvih opština itd.) trampi za nedobijeni datum o početku nedefinisanog početka pregovora o ulasku - nikada - u "EU nešto" što se i samo agonizirajuće bori sa životom...

Ali, nije samo Kosovo slika i prilika neograničnenih kreativnih mogućnosti zblanute politike. Zblanutost je visoko kreativna u mazohističkoj proizvodnji vlastite štete. Da li vam je promaklo, na primer, da je zblanutost koliko juče zabola do balčaka i srpski glogov kolac u slabinu ni krive ni dužne Belorusije onog trenutka kada je obožavana im Evropska unija objavila da namiče sankcije Lukašenku. Ništa našoj zblanutoj diplomatiji ne znači, pri tome, fakat da Belorusija nije priznala, niti smera da prizna nezavisnost Kosova. Niti zblanutima pada na pamet da se Lukašenku oduže makar tako što će držati jezik za zubima.

Evropski savet 31. maja je odlučio da se Siriji koja, uzgred i takođe, nije priznala Kosovo baš kao i Belorusija, produže oštre sankcije. Sirija nam je oduvek bila prijateljska zemlja; u vreme bombardovanja i zapadnih sankcija krišom nam je doturala naftu. Ali ništa zato; zblanuta diplomatija u Beogradu, da bi još malo poduprla taj datum koji ipak nije dobila i to članstvo koje neće dobiti, odmah je, baš onako zblanuto i neuračunljivo, zapristala uz sankcije Siriji. Mada je naša pretnja da ćemo Sirijicima zapletenim u krvavi rat sa džihadistima Al Kaide, Nusre i Zapada udariti i mi naše sankcije, pogubna za Sirijce koliko bi bila, recimo, pretnja Albanije Makedoniji da joj više neće izvoziti bozu ako bude ugnjetavala Šiptare u Tetovu. I može se samo pretpostaviti koliko je bilo razočaranje u Miloševoj što su nas u tom uvlačenju u stražnje predele Briselu, preduhitrili - pa udarili svoje sankcije Siriji - takve monumentalne veličine od država kakve su Lihtenštajn, Albanija, Makedonija, Gruzija i - ko bi drugi nego, međunarodni geostrateški gorostas u kome neugasivao treperi evroatlantska luča "svijetle majske zore".

Odavno je već rečeno da se sloboda robova meri dužinom lanaca. Da, ali zblanutim njihovo robovanje promašenim idejama koje, uz to, nemaju alternativu, dolazi kao sadomazohistima bičevanje po vlastitom telu. Što su lanci kraći i udaranje žešće, uživanje je veće.

Nastavak na Vesti-online.com...