Izvor: Politika, 20.Dec.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavrtanj
Pošto je sva neozbiljnost oko pitanja Kosova i Metohije pokazana, sada zvanična Srbija traži entitet za Srbe na severu
„Zavrtanj” je okrenut... Kako to obično biva prokleti krug nepravde-pritiska-popuštanja-frustracije-laži je pređen, sada je došlo vreme za ponavljanje procesa. Pre godinu dana Srbija je, jedina od država koje su učestvovale u jugoslovenskim ratovima, ispunila sve uslove Haškog tribunala, onda su usledili novi zahtevi u vezi sa Kosovom i Metohijom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prošla vlada ih je sramotno izvršavala ali su u Berlinu i Vašingtonu primetili da to može ornije i bolje. Zategli su malo sa kandidaturom za članstvo u EU i potpomogli opoziciju na izborima. Nova vlada nije upravljala Srbijom ni stotinu dana, a našli smo se pod novim i težim pritiscima. Haški tribunal se konačno predstavio kao deo ratnih napora protiv srpskog naroda. Odmah posle te otužne predstave, dobili smo „zadatak” da uspostavimo granicu sa nezavisnim Kosovom. Sadašnja vlada, uverena da nema opoziciju na desnici i ranjivija na nedostatak stranih kredita, spremnije izvršava naloge. Postala je aktuelna priča o srpskom entitetu na severu Kosova. Čujemo od ministra Ilića da su „drugi doveli vladu u tesnac”, veli još da je „Ustav zakomplikovao neke stvari oko Kosmeta”(!?)
Naravno ni novoj vladi nije bliska zamisao o demokratskoj raspravi u Narodnoj skupštini o rešenju za Kosovo i Metohiju. Pre pet godina zvanična istraživanja, koje je poručilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pokazivala su da je većina građana za istorijski sporazum sa Albancima i podelu pokrajine. Ali tada su aktuelne parlamentarne stranke imale druga posla: trebalo je jedni druge da izvaraju i dobiju izbore. Nadali su se da će moći da odlažu rešenje i da će nekog drugog da snađe odgovornost za rešenje statusa. Vladu i opoziciju nije mnogo briga što je skupština donela desetine rezolucija, deklaracija, zakona, čak i jedan Ustav, koji se protive svakom od rešenja koja su danas u opticaju (uključujući entitet i podelu). Svi su oni tome kumovali i sada imaju obraza da pridikuju kako je prekasno za sporazum. Pošto je sva neozbiljnost oko ovog pitanja pokazana, sada zvanična Srbija traži entitet za Srbe na severu. Afere i medijska borba protiv korupcije prikrivaju puno i bezuslovno priznanje nezavisnog Kosova. Ipak, niko od naših poslanika i ministara ne razmišlja o tome da se sprema i sledeći zavrtanj. Prvo ćemo pomagati ukidanje Republike Srpske (cilj je da ona postoji koliko i suverenitet države Srbije na nezavisnom Kosovu). Srbiju, koja je jemac Dejtonskog sporazuma, ucenjivaće kreditima i naravno osamostaljivanjem AP Vojvodine.
Naša javnost možda nije primetila, ali prva čarka u novoj borbi za opstanak srpske države na severu naše zemlje je nedavno završena. Ustavni sud je rekao svoje o delovima Statuta APV, na izborima su po ko zna koji put smrvljene autonomaške stranke, izgubile su ponovo Novi Sad, preskupa kampanja za stvaranje vojvođanske nacije završila se potpunim debaklom. Mala udruženja građana i ogranci pojedinih stranaka pokazali su se uticajnijim od partija, nevladinih organizacija, čitavih ustanova autonomije, prebogatih fondacija iz SAD i EU. Mada, treba reći, ovo je bila samo priprema. Put je jasan. Posle više od decenije pripreme, nakon neminovne podele u DS-u, biće stvorena nekakva „Demokratska partija Vojvodine”, koja će uz pomoć novca iz inostranstva, zloupotrebljavajući budžet i ustanove APV, polako steći potpunu vlast na severu. Zatim će pripadnost pokretu za otcepljenje i vojvođanskoj naciji biti uslov za državno zaposlenje, besplatno školovanje u inostranstvu, ukratko pripadnost eliti... Svaki demokratski odgovor biće ometan finansiranjem ili makar medijskim podsticanjem nedemokratskih i ekstremnih političkih snaga srpskog naroda. Put ka nezavisnosti biće spor, ali siguran koliko je sigurno da je SR Nemačka moćnija od Republike Srbije. Ako iz Beograda nastave da izbegavaju suočavanje s procesom, ako sami ne diktiraju „dnevni red” događaja, ne spreče zloupotrebu opravdanog nezadovoljstva tako što će stvoriti regione u Sremu, Banatu i Bačkoj i premestiti glavni grad Srbije u Novi Sad... ishod će biti predvidiv i loš.
Budžet APV predstavlja dobar primer. On iznosi oko 628,3 miliona evra! Kao, to je malo: iako državni budžet finansira školstvo, vojsku, policiju... Pa budžet nezavisne Bosne i Hercegovine je jedva 25 odsto viši (a finansira vojsku, deo policije itd). Pošto u Novom Sadu minijaturna i isuviše uticajna vojvođanerska manjina često spominje evropske (možda hrvatske) uzore, eto im Istre. Županija nema autonomiju. Budžet joj je 15 puta manji od vojvođanskog (u poređenju sa brojem stanovnika, površinom i životnim standardom za 75 odsto niži) a ona učestvuje u hrvatskoj privredi u većoj meri nego Katalonija u španskoj.
Čedomir Antić
Napredni klub
objavljeno: 20.12.2012.
