Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za intervju sa Jahjagom izgovor (auto)cenzura
Urednici RTV nisu stigli da pogledaju emisiju zbog koje je izrečena opomena RRA, ali su se za njega pre emitovanja zanimali iz vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Intervju Lasla Tota sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom, kao da je bomba sa odloženim dejstvom. Emitovan je na RTV još 14. septembra a „eksplodirao” je sada. Nije se o njemu toliko pričalo ni kada je ona sa ekrana javnog servisa Vojvodine poručila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Srbi povratnici na Kosovo i Metohiju nisu imali nijedan problem, kao sada – kada je Republička radiodifuzna agencija (RRA) izrekla opomenu RTV-u. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je ocenilo da RRA ima cenzorske ambicije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) da se ova agencija dodvorava moćnicima na vlasti, a Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) da je reč o mešanju u uređivačku politiku.
U međuvremenu, ovaj slučaj je dobio novu dimenziju – pojavila se sumnja da je intervju prošao kroz (auto)cenzuru. Naime, kako kažu u RRA, predstavnici RTV su „u svoju odbranu” izneli da je intervju pre emitovanja „pogledan” od strane predstavnika vlade.
U javnom servisu Vojvodine ne žele da komentarišu ovaj slučaj, pa ostaje nejasno da li se radilo o cenzuri ili autocenzuri. Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za medije Vlade Srbije, kaže da mu „ne pada na pamet” da radi tako nešto, niti je to pristup vlade.
Međutim, nezvanično se saznaje, jedan saradnik vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju tražio je od ekipe RTV-a da pogleda snimljeni intervju, navodno, ne da bi cenzurisao taj snimak, već zato što je slutio da su mogući problemi, ali je njegov zahtev odbijen i na tome se, navodno, završilo.
Član Saveta RRA Goran Peković odbacio je optužbe da RRA cenzuriše medije, ističući da je reč o sprovođenju Zakona o radiodifuziji i kodeksa ponašanja emitera, i to odredbi koja se odnosi na sadržaj programa. On podseća da je ovo regulatorno telo i ranije reagovalo kada je u pitanju sadržaj programa, od slučaja pevača Miloša Bojanića i njegove koleginice Maje Nikolić zbog govora mržnje u emisiji „Dvor”, preko javnog upozorenja TV Pink zbog neprimerene kampanje protiv bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i glavnog i odgovornog urednika „Blica” Veselina Simonovića, do reagovanja na sadržaj emisije „Farma”. RRA, kaže Peković, i postoji da bi se bavila sadržajem programa, a za tehničke aspekte nadležno je drugo regulatorno telo – Ratel.
– Nije tačno, kako nam spočitavaju, da je reč o hitnom reagovanju RRA. Intervju sa Jahjagom emitovan je još 14. septembra, reagovali smo po službenoj dužnosti na osnovu podataka iz redovnog monitoringa programa. Osim toga, RTV-u je izrečena najblaža mera – opomena, a ne javno upozorenje, oduzimanje frekvencije do 30 dana ili trajno oduzimanje frekvencije, pa i da bude povoda za teške ocene kakve smo mogli čuti iz NUNS-a, NDNV-a ili ANEM-a – objašnjava Peković.
On kaže da je, po pokretanju postupka, uspostavljena pisana komunikacija između RRA i RTV-a, a kasnije su se predstavnici pokrajinskog javnog servisa i usmeno izjašnjavali na primedbe u vezi sa spornim intervjuom.
– Naveli su da su iz Vlade Srbije zamoljeni da pregledaju intervju, a da im je iz kancelarije Vlade Srbije u Gračanici, gde je pregledan samo deo intervjua, jedina zamerka bila to što novinar Jahjagu oslovljava sa „predsednice”. Emisija je, po njihovim rečima, pripremana u cajtnotu, pred emitovanje, pa navodno zbog toga urednici nisu pregledali intervju, već su se izgleda pouzdali u to da je pregledan u vladi. Naknadno je u RTV-u pokrenut postupak protiv Tota koji je bio honorarni saradnik. Raskinuli su saradnju, ali niko od urednika nije odgovarao. Umesto ishitrenih reagovanja na opomenu RRA, a do sada smo ih izrekli više od sedamdeset, mislim da je autocenzura prava tema za novinarska udruženja – rekao je Peković.
Sa druge strane, u RTV-u ostaju pri stavu da ne komentarišu sporni intervju.
– Opomena je stav državnog organa. Ono što smo imali da kažemo rekli smo u RRA – to je sve što je rekao Slobodan Arežina, direktor TV Novi Sad i vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika te televizije.
Tako smo ostali uskraćeni za pojašnjenja kako je rađen sporni intervju sa Jahjagom, to jest zašto je odlučeno da taj razgovor pored toliko novinara i urednika obavi penzionisani kolega. Zna se samo ono što je Tot, po izricanju opomene RRA, izjavio za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS). Rekao je da je simultani prevod bio loš, pa nije mogao da reaguje na iznete stavove Jahjage. Sa Totom je razgovarala novinarka sajta UNS-a Kristina Kovač. Direktor Arežina, kaže ona, koji inače ni tada nije želeo da govori o opomeni RRA, rekao joj je „ako bi moglo” da se ne piše o toj temi, da je Tot stariji čovek i da bi trebalo imati razumevanja za njega...
U ovom slučaju medijska udruženja su pokazala izuzetnu osetljivost na kritiku.
To važi i za mnoge novinare, pa i kod nas u „Politici”, kojima teško pada ako treba da se objavi ispravka. Upravo mediji koji insistiraju na transparentnosti, treba da budu otvoreni za dijalog o svojim potezima i greškama. Bez obzira na to da li je reč o izveštavanju o prikupljanju i trošenju novca za lečenje dece ili opomeni regulatornog tela televiziji. Najpoznatiji javni servis Bi-Bi-Si ima svoje regulatorno telo koje ne krije greške, štaviše gledaocima skreće pažnju na njih. Američki dnevni listovi uvode i zaštitnika čitalaca koji reaguje na kršenje novinarskih standarda i to se objavljuje, čime se ne priznaje slabost već zadobija poverenje čitalaca.
M. Galović
objavljeno: 06.12.2013.
.jpg)
