Izvor: Blic, 04.Dec.2012, 15:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk Drašković za "Blic": Kosovo pred sudom
Ustavobranitelji traže od Ustavnog suda da presudi jesu li briselski sporazumi dveju vlada, beogradske i prištinske, suprotni preambuli Ustava Srbije. Krši li se, dakle, tim sporazumima, ustavna norma da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.
Odluče li sudije da se drže preambule kao Svetog pisma, jasno je da padaju briselski sporazumi i pregovori, ali bi, istom odlukom, državnim organima Srbije moralo biti naloženo i da antiustavnu stvarnost na KiM upodobe tekstu ustavne preambule. Ako se krši Ustav dogovorima sa „lažnim predstavnicima nepostojeće i lažne države Kosovo“, onda se on najgrublje i celovito gazi samim postojanjem antiustavnih organa vlasti na KiM i nepostojanjem državnog suvereniteta Srbije na toj teritoriji.
Deluje šokantno, ali bi dosledno ekstremna i autistična odluka Ustavnog suda ubrzala otrežnjenje od patriotizma samoobmanjivanja, jer niko razuman u Srbiji ne bi ni pokušao da tu odluku sprovede i našu državu gurne u sigurno izgubljeni rat i neizmernu tragediju.
Moguća je i drukčija presuda, a utemeljena na pravnim činjenicama, kojih nema u preambuli, a iznad su preambule. Srbija je, u junu 2000. godine, prihvatila i potpisala dva obavezujuća međunarodna sporazuma (Kumanovski i Rezoluciju 1244 SB UN), o povlačenju svoje vojske, policije, sudova, svih organa vlasti i državne uprave sa cele teritorije KiM. Prihvatila je gubitak državnog suvereniteta nad teritorijom svoje dotadašnje pokrajine, pa naknadno unošenje nepostojećeg suvereniteta u tekst ustavne preambule predstavlja mrtvu pravnu normu.
Osim toga, Rezolucijom 1244 SB UN (sa svim njenim aneksima), kosovskim Albancima je dato pravo na samoopredeljenje (otcepljenje). Oni su to pravo iskoristili i proglasili nezavisnost, a Međunarodni sud pravde, iznad kojeg nema nijednog suda, pa ni Ustavnog suda Srbije, presudio je da proglašenje kosovske nezavisnosti nije suprotno ni Rezoluciji 1244 ni međunarodnom pravu.
Ne postoji suštinska razlika između teksta kosovske preambule i, recimo, ustavne odredbe da „u Srbiji nema nezaposlenih“. Da imamo i takvu preambulu, onda bi za kršenje Ustava mogao biti optužen svaki građanin koji bi priznao da je bez zaposlenja.
Ono što nam je Kosovo (istorijski, epski i kao mit) ne brani se mrtvim normama i zakletvama, nego očuvanjem i jačanjem srpskog naroda na KiM, njegovih institucija samouprave, zaštitom srpskog duhovnog nasleđa, čvrstim vezama sa Srbijom i međunarodnim garancijama za ta prava. Sve to predviđa i kosovski plan „Z-4“ (Ahtisarijev dokument), koji je, pod snažnim pritiskom SAD i EU, prihvatila vlast u Prištini, a beogradski ustavobranitelji taj dokument neće ni da pročitaju.
Nedavno, oni nisu hteli da pročitaju ni plan „Z-4“ za Srbe u Hrvatskoj, kojima je nuđena država u državi, pa je narod Srpske krajine ostao i bez svoje samouprave, i bez imovine, i bez zavičaja, a mnogi su izgubili i živote.
