Izvor: Politika, 25.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj Egipta na nezavisnost Kosova
Različite prognoze posledica mogućeg priznanja Prištine od strane Kaira na svet Bliskog istoka i Persijskog zaliva
Najava zamenice egipatskog predsednika Muhameda Morsija na proslavi petogodišnjice proglašenja kosovske nezavisnosti u Prištini da je priznanje Kosova „u toku” pokrenula je pitanje koliko Srbija čini da spreči nova priznanja Kosova.
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ni s međunarodnog aspekta ni zbog unutrašnje politike. U to se „Politika” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uverila, tražeći od Ministarstva spoljnih poslova odgovore na nekoliko pitanja, koje nije dobila ni sedam dana kasnije. Ministar Ivan Mrkić je upravo u to vreme otputovao u posetu zemljama jugoistočne Azije (Mjanmar, Laos, Kambodža i Vijetnam), a niko drugi u Ministarstvu nije bio voljan da odgovori na pitanja „Politike”.
Kako „Politika” saznaje, Mrkiću su ruke vezane u vezi s lobiranjem protiv kosovske nezavisnosti. Delimičan razlog je to što se u Briselu vode pregovori i što nikom još nije jasno šta će Srbija „izvući” iz njih. Drugi, važniji razlog može se nazreti iz reči premijera Ivice Dačića, koji je, pred odlazak na poslednju rundu pregovora s Prištinom, rekao da je suštinski u interesu Srbije i naroda koji živi na KiM da se što pre dođe do kompromisnog rešenja „zato što Srbija iz dana u dan gubi subjektivitet, suverenitet i državnost na Kosovu, zato što gubi prijatelje, zato što razne države pod pritiskom priznaju Kosovo”.
Takva lavina osipanja državnosti deluje kao „viša sila” na koju je, prema premijeru, jedini mogući odgovor – ponašati se kao prema „višoj sili”. A ministar Mrkić je u poslednjih mesec dana govorio da su ciljevi „i EU i Kosovo potpuno održivi” i da neće biti „nikakve kancelarije Kosova u Beogradu”, da privremene vlasti u Prištini oficira za vezu mogu da nazivaju shodno svojim željama „ambasadorom ili predstavnikom iz kosmosa”, ali da će u „prostorijama EU u Beogradu raditi samo jedan čovek koji će biti kontakt osoba za tehničke sporazume”.
Profesor političkih nauka Predrag Simić ocenio je da bi, ukoliko Egipat, koji je glavna karika s nesvrstanim zemljama, priznao nezavisnost Kosova „došlo do kritične granice u UN i u tom slučaju bi veto Rusije i Kine teško pomogao”. Simić smatra da bi potez Egipta uticao na države Persijskog zaliva i Bliskog istoka, odnosno zemlje koje istupaju u UN i s njima.
Sagovornici „Politike”, međutim, imaju drugačiji pogled na ovu situaciju. Urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija” Nikola Jovanović smatra da bi, ukoliko se pokaže da će Egipat priznati Kosovo, to bila direktna posledica trenda islamizacije u zemljama „arapskog proleća”, dok Slobodan Janković, autor nekoliko knjiga o Bliskom istoku, kaže da priča o tome kako će Egipat „povući” priznanje drugih država treba samo da opravda nečinjenje naših vlasti na diplomatskom planu da se obustave priznanja.
Jovanović kaže da Egipat „jeste uticajna zemlja u arapskom svetu, ali manje uticajna nego u vreme bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka, tako da bi priznanje Egipta povuklo direktno samo iste takve poteze Libije i Tunisa”.
Na promenu okolnosti ukazuje i Janković, objašnjavajući da je Egipat sada nestabilna država, koja nema značajan uticaj u regionu. „Nemaju uticaj ni na susedni Sudan, podsetimo da je Egipat podržavao jedinstveni Sudan, a u momentu kada je promenjena vlast u Egiptu došlo je do podele Sudana na severni i južni. Nemaju uticaj ni na Libiju, jer je tamo još u toku neka vrsta tihog građanskog rata”, objašnjava Janković i dodaje da Egipat ima velike unutrašnje probleme i da ne može da vrši diplomatski pritisak, osim možda što ima kakav-takav uticaj na palestinske Arape, a oni nemaju glas u UN, jer imaju status države posmatrača.
Ovaj sagovornik „Politike” upozorava da se u Egiptu pojavila inicijativa za autonomiju određenih regiona uz Suecki kanal i da on trenutno nema nikakvog interesa da prizna Kosovo. „A ako već to uradi, znači da nije bilo nikakve naše diplomatske aktivnosti da se to spreči”, smatra Janković.
Nikola Jovanović nas, međutim, uverava da direktnih posledica po status Kosova u UN ne može biti, bar ne ove godine dok Srbija predsedava Generalnom skupštinom UN.
„Ipak, veći broj priznanja znači i veći pritisak na institucije i na međunarodne organizacije, pa treba da budemo oprezni. U svakom slučaju ovo treba shvatiti vrlo ozbiljno i kao opomenu da paralelno s dijalogom ne smanjujemo napore za lobiranje protiv priznanja u svetu”, rekao je Jovanović.
----------------------------------------------------
Arapsko proleće menja sve
Od 22 članice Arapske lige, među kojima je i Egipat, samo pet je priznalo nezavisnost Kosova: Saudijska Arabija, UAE, Katar, Jordan i Somalija, ali radikalizacija političke situacije mogla bi da utiče na promenu tog stava. Od 47 azijskih država , 14 je priznalo Kosovo, a od 54 zemlje na afričkom kontinentu to su učinile 24. Među velikim zemljama tog regiona koje ne prihvataju kosovsku nezavisnost su Iran, Indonezija, Sudan, Alžir, Egipat.
B. Mitrinović
objavljeno: 25.02.2013.
