Izvor: Blic, 08.Sep.2014, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ustav Kosova pun grešaka

U Ustavu i sedam zakona Kosova koji se smatraju najznačajnijim za srpsku zajednicu nalazi se više od 4.000 grešaka u prevodu, pokazuje istraživanje koje su sprovele frankfurtske “Vesti”.

Umetanje i izostavljanje delova prevoda, pogrešno prevođenje reči ("biznesnih" umesto poslovnih), nazivi ostavljeni u albanskoj transkripciji, pogrešan padež imenice Kosovo, samo su neki od primera grešaka u prevodu sa albanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na srpski jezik. Osim Ustava, pregledano je sedam zakona koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu. Oni su za te zakone glasali, iako je u svakom od njih na stotine štamparskih, gramatičkih, pravopisnih i terminoloških grešaka ,u proseku 17 grešaka po strani.

„

Terminološke greške podrazumevaju potpuno ili delimično netačan prevod reči s originala na srpski jezik, ispuštanje delova prevoda s albanskog na srpski jezik, kao i dodavanje delova rečenica koje ne postoje u originalnom tekstu. Takvih grešaka je nedopustivo mnogo. U mnogim primerima one dovode do zabune kod građanina. Ne verujem da se iza ovih prevoda krije zla namera, već nestručnost i neznanje prevodilaca, i verovatno nebriga predstavnika u kosovskim institucijama, kaže Nora Bezera, stručni saradnik u ovom istraživanju.

"Vesti" pitaju kakva osnovna prava manjinama garantuje Ustav Kosova kada na 60 strana ima oko 930 grešaka u prevodu. Dr Darko Simović, profesor ustavnog prava, smatra da je "dovoljan letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran".

„

S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu. Moguće da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava“, ocenjuje Simović.

List kao primer navodi da je u originalnoj verziji na albanskom jeziku je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi i referendumom, dok je u srpskoj verziji teksta referendum izostavljen. Dr Simović ocenjuje da se "može naslutiti da ovaj propust nije nastao slučajno".

Dnevnik tvrdi da čak oko 1.500 grešaka u prevodu s albanskog na srpski ima Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, dok Zakon o katastru ima 354.

Ti zakoni su traljavo i neprecizno prevedeni. U njima je i mnogo hrvatskih reči, ističe Nora Bezera, doktorant albanskog jezika i književnosti.

Rastko Brajković, savetnik u Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć, najčešće zastupa prava raseljenih u imovinskim procesima, pa se s tim, kao i sa Zakonom o katastru najčešće susreće. Upravo zato Brajković kaže da nije redak slučaj da se za stolom okupi čitav tim stručnjaka kako bi rastumačili određeni član tih zakona.

„

Prevodi tih akata nisu ni formalno, ni suštinski verodostojni i kao takvi imaju direktan uticaj na neostvarivanje prava raseljenih lica. I laici i advokati moraju da koriste alternativne metode poput prevođenja s verzija istog teksta na albanskom ili engleskom jeziku. Očito je da prevode rade osobe koje znaju srpski jezik, ali nisu upoznate sa stručnom i pravnom terminologijom. Potrebno je u organima javne uprave na KiM angažovati dovoljan broj osoba koje su osposobljene za kvalitetno prevođenje jer bez potpune promene dosadašnje prakse u pogledu prevoda službenih dokumenata, propisi koji se tiču upotrebe jezika će ostati samo prazna forma“, kaže Brajković.

Zakon o nestalim licima ima samo devet strana i 198 grešaka u prevodu.

Najdrastičniji primer je član 3, koji se odnosi na zabranu diskriminacije, koji kaže da "nestala lica i njihove porodice uživaju ravnopravna prava nezavisno od toga da li su bili deo oružanih ili civilnih snaga". U originalu na albanskom, taj deo ne postoji.

List podseća da je srpski jezik je jedan od službenih jezika na Kosovu. Ustav i drugi važeći propisi na Kosovu i Metohiji formalno garantuju ravnopravnost upotrebe srpskog jezika. Za praćenje sprovođenja odredbi važećih propisa koje se tiču upotrebe jezika ustanovljen je i poseban organ - komesar za jezike. Na čelu te institucije je Srbin.

Nastavak na Blic...

Press: Greške u prevodu u Ustavu Kosova

B92: Ustav Kosova pun grešaka u prevodu

Radio Televizija Vojvodine: Prevod Ustava Kosova sa 4.000 grešaka