Izvor: Politika, 01.Jun.2014, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Trepča” danas – jedna firma dva sistema

Nekadašnji gigant, od koga i danas zavisi opstanak naroda na Kosovu, radi uspešno u izuzetno teškim uslovima: zapošljava 3.260 ljudi, pozitivno posluje, izvozi, isplaćuje plate...

Zvečan – „Trepča” je danas jedan kombinat, jedan privredni subjekat sa dva sistema. Sve je dvostruko: i administracija i proizvodnja i direktori i propisi po kojima se posluje. Teško za snalaženje, još teže za poslovanje, ali i neophodno za opstanak na Kosovu.

Rad „Trepče” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na severu Kosova znači posao za  3.260 ljudi. Prepreka je mnogo, pomoći malo. Podela je i u svakodnevnom govoru jasna i sveprisutna. Kao lajtmotiv se govori o jugu i severu, znatno ređe o albanskom i srpskom delu.

Organizovati rad u ovako velikim i složenim firmama i u uređenim uslovima je komplikovano, a uspešno poslovati u okolnostima kada ništa nije jasno – podvig je. Direktora „Trepče sever” pitamo šta je najveći problem.

– Upravo taj nerešeni pravni status. Od 1999. godine podeljeni smo po entničkom a ne tehnološkom principu na „severni” i „južni” deo. Tamo je ostalo oko 70 odsto kapaciteta, četiri rudnika među kojima je najveći i najpoznatiji „Stari trg”. Oficijelno smo jedna, a suštinski smo dve tehnološko-ekonomske celine. Svakodnevno se borimo sa opstrukcijama, preskačemo ili zaobilazimo prepreke koje nam postavlja kosovska administracija.  U svom radu moramo da zadovoljimo propise Republike Srbije, Unmika, ali i kosovsku regulativu. Ali, nadamo se da će „Trepča” što pre biti na dnevnom redu pregovora Beograda i Prištine u Briselu i da će se naš status rešiti – kaže Jovan Dimkić, generalni direktor Holdinga „Trepča sever”, ističući da i međunarodna zajednica preko više ambasadora na Kosovu podržava nalaženje rešenja koje bi omogućilo normalan rad ovog privrednog giganta.

Zbog ovakvih odnosa zaustavljen je posao koji bi doneo oko 50 miliona dolara prihoda. I vlasti Srbije i Unmik dali su saglasnost za ovaj posao, ali je albanska administracija zabranila prodaju čitavih brda od 2,5 miliona tona granulisane šljake sa jalovišta.

To je otpad koji sadrži olovo i cink. Nimalo zdrav, ekološki opasan, pa je tim pre odluka albanskih vlasti nerazumnija.

– To je ozbiljan novac koji bismo mogli da uložimo u novu tehnologiju, u razvoj. Sada tavorimo sa postojećom tehnologijom. Ipak, sami smo uspeli da obnovimo pogone flotacije, u šta smo uložili više od dva miliona evra. „Trepča sever” uredno isplaćuje plate koje su u proseku oko 450 evra, ali za rudare i metalurge od 700 do 900 evra – najviše u regionu. Sa juga je došlo, posle bombardovanja 1999, još oko 2.000 ljudi i posla za sve nema. Zato smo se organizovali tako da se radnici smenjuju svakog meseca. Oni koji ne rade dobijaju po 30 evra od firme, a iz budžeta Srbije im se isplaćuje „privremena naknada” za nezaposlena lica. Oko 1.200 je realno zaposlenih, pa je jasno da je „Trepča” za sever Kosova i Metohije i socijalno izuzetno važna. Ona je stožer opstanka naroda u ovom delu – kaže Dimkić.

Produktivnost je na zavidnom nivou i pored svih barijera. Kuriozitet je da su recimo rudnici „Crnac” i „Belo brdo” sa obe strane administrativne linije. Kada, recimo, uđete u okno „Crnca” iz centralne Srbije, možete da izađete na Kosovo. Ako pak u glavno okno „Belog brda” uđete na Kosovu, rudu možete da kopate u Srbiji. Podzemne granice još nisu povučene.

– „Trepča sever” je apsolutno likvidna firma, sve obaveze prema dobavljačima uredno se izmiruju. Sve finansiramo sami – kaže Dimkić, ne bez ponosa, i dodaje da ni kredit od bilo koje banke ne može da dobije.

– Opet je problem pravni status. Za poslednjih 12 godina nije stvoren ni jedan dinar minusa, ali su prethodnici ostavili 250 miliona evra duga i blokiran račun, sa tri milijarde dinara opterećenja. Nijedan štrajk nije pokrenut, iako su radnici prolazili kroz teške periode. Održan je socijalni mir – kaže Dimkić, verujući da je to i znak poverenja u poslovodstvo.

Prvi čovek „Trepče” kaže da nije preveliki optimista kada ga pitamo kako napreduje realizacija ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa američkom kompanijom NGP („New generation power”) iz Ilinoisa, ali taj ugovor, tvrdi, još nije „mrtav”.

Inicijator potpisivanja ovog ugovora iz kojeg je predviđeno da se razvije strateško partnerstvo jeste Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za rudarstvo. Američka kompanija je odabrana upravo zato što se očekuje da ta država može da pomogne da se prevaziđe pravno nedefinisani status.

– Ovim ugovorom je prvi put definisana zainteresovanost jednog stranog investitora za modernizaciju postojećih kapaciteta, aktiviranje onoga što sada nije u funkciji, i to je ulilo nadu – kaže Dimkić.

I zaista, kada čovek pogleda samo onaj veći dimnjak, visok čak 306 metara, a iz kojeg ništa ne izlazi, biva mu situacija malo jasnija. Dobra strana je samo u tome što nema zagađenja po kojem je Zvečan nekada bio poznat.

– Kada se ruda preradi, dobijamo koncentrat olova i cinka. Prodaja koncentrata se obavlja javnim oglašavanjem za svaku godinu po regulativi Unmika koja je usklađena sa evropskim propisima. Godišnje ovde na severu proizvedemo 15.000 do 17.000 tona koncentrata. To je na nivou najboljih poslovnih godina, a sve je rezultat povećanja produktivnosti i do 70 odsto po radniku – kaže Dimkić.

Cena ovih metala zavisi od kotiranja na Londonskoj berzi, ali i od kvaliteta, vlažnosti, troškova prerade... Uz ovo se preradom otpada (npr. starih akumulatora) – zbog čega je proizvodnja kampanjska, povremena – proizvede i oko 1.000 do 1.500 tona rafinisanog olova.

O vrednosti „Trepče” bilo je mnogo nagađanja. Pominjane su milijarde. Svakako, ona vredi mnogo, pre svega omogućava opstanak, plate onima koji žive sa one strane Kopaonika, na samom početku Ibarske klisure.

Ekonomsku procenu vrednosti upravo radi Institut za ekonomske i pravne ekspertize iz Beograda, a za sada je sigurno i to da je po trenutnim podacima utvrđeno da u rudnicima „Belo Brdo” i „Crnac” ima naslaga teških još 2,5 miliona tona. Zato se i kopa Kopaonik sa one strane.

I da geografski svima bude jasno. Granica sa Kosovom, koju danas zovemo administrativna linija, ide preko Kopaonika, do samog Pančićevog vrha.

Goran Volf

objavljeno: 01/06/2014

Nastavak na Politika...