Izvor: Press, 09.Apr.2013, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajković: Pirova pobeda Srba sa severa Kosova
Međutim, kako je istakla u "Kažiprstu" TV B92, nepostizanjem sporazuma svi Srbi na Kosovu postaće veliki gubitnici. Sa druge strane, Srbi s Kosova, a pogotovo oni južno od Ibra, ne znaju o čemu se pregovaralo u Briselu, šta se nudilo, a šta ne, kao ni šta je bila agenda tih pregovora, jer su bili netransparentni, dodala je Trajković.
Prema njenim rečima, život Srba južno od Ibra, koji su u enklavama, je veoma različit od onog kakav imaju Srbi sa severa Kosova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << /> "Mi smo okruženi Albancima, koji imaju svoje interese, principe, pitanja koje ostvaruju kroz institucije Kosova, a mi Srbi smo unutar te realnosti. Možemo da je ne priznajemo u glavi i srcu, ali čim izađemo napolje mi moramo da se tome prilagodimo", kaže Trajković.
Srbi sa severa, dodaje ona, imaju podršku ne samo Beograda, već i Prištine i međunarodne zajednice, verovatno zbog toga da bi se Kosovo prikazalo kao multietničko, jer Srba po enklavama gotovo da i nema. Upravo sad je došlo vreme da se to pitanje zaista reši, to jest da se vidi kakve će institucije imati ta multietničnost, smatra Trajković i podseća de se upravo sada to postavlja kao najveći problem.
Obećanja srpskih funkcionera, koji su posećivali Kosovo, svelo se na to da se institucije Srbije na Kosovu neće ukinuti, ali to je i ono što te ljude na Kosovu i drži.
Jer, kako kaže, 60.000 Srba sa Kosova radi za srpske institucije, dok svega njih oko 3.000 za poslodavca ima Prištinu. Dakle, ni samo Kosovo nije trenutno spremno da inegriše toliki broj ljudi u svoj sistem, što može jednog dana da rezultira i odlaskom Srba sa Kosova.
Trajković kaže i da joj se mnogi ljudi žale da neće ostati na Kosovu ukoliko im deca ne idu u srpske škole, odnosno ukoliko budu morala da nastavu pohađaju po kosovskom obrazovnom sistemu, a to je, kako kaže realan životni problem koga političari u Srbiji nisu svesni.
Oni, kako ističe, ne znaju kakva je realna situacija na Kosovu, odnosno koji su životni problemi jer su zatvoreni za komunikaciju. "Ne mislim da smo mi mnogo pametni, ali mislim da bi mogli da kažemo koji su strahovi stanovnika južno od Ibra", dodala je ona, ističući da su institucije Prištine prema Srbima diskriminatorske.
Zbog toga će biti jako teško, i to je veliki problem, integrisati Srbe u kosovski sistem, a što bi trebalo da bude krajnji cilj i što bi trebalo da donese konačnu stabilizaciju čitavog tog problema.
Kao primer diskriminatorskog odnosa Prištine prema Srbima ona navodi sopstveni primer prisutan u Skupštini Kosova, gde često zbog zdravstvenog stanja na sednice mora da se dovozi kolima.
Međutim, ne dopuštaju joj da se dovoljno približi zgradi skupštine zbog beogradskih registarskih tablica, dok u to vreme, na skupštinskom parkingu stoje automobili i bosanskih, crnogorskih i brojnih drugih tablica.
Ona podseća da je u izveštajima koji su integrisani u Ahtisarijev plan istaknuto da na Kosovu postoji izuzetna diskriminacija Srba, ali po tom pitanju kosovske vlasti ništa nisu učinile, iako ih je na to obavezivao Ahtisarijev plan.
Nijedan zakon iz Ahtisarijevog paketa, ističe ona, nije usvojen izvorno, jer je sve izmenjeno, poput medija, koji su pod direktnom kontrolom prištinskih institucija, što nije bilo predviđeno Ahtisarijevim planom.
