Izvor: Vesti-online.com, 05.Dec.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tepsija baklava

Srbija je u noći između ponedeljka na utorak povukla državnu granicu prema doskora svom delu teritorije zvanom Kosovo i Metohija. Podignuti su i carinski punktovi. To se zove priznanje nezavisnosti Kosova.

Ratko Dmitrović  

To su tražili Nemci i Amerikanci, u poslednje dve decenije uporni, ostrašćeni i gotovo nerazumno drski srpski neprijatelji. Sve što Zapad traži, evo već punih 12 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Srbija daje. Ništa se nije promenilo sa novim režimom u Beogradu. Naprotiv, sve govori da su ovi novi, predvodi ih Srpska napredna stranka, prema Zapadu servilniji od svojih prethodnika.

Pre nekoliko dana, Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, prvi potpredsednik Vlade Srbije, rekao je u Skupštini Srbije: Mi moramo da prihvatimo sve što od nas traže jer bez Evropske unije nećemo preživeti. Ovo je dokaz da Srbija sa novim režimom nema ni gram nade, da Vučić nema nijednu zdravu ideju, da je politički nedorastao mestu na kojem se našao i vremenu koja ga melje kao vodenični kamen zrno kukuruza.

Ovo je jedna od onih rečenica koje se u politici nikada ne izgovaraju. Čak i da je tačno to što je Vučić kazao - a nije tačno, država uvek može da preživi - to se ne izgovara. Ako kažete Evropskoj uniji da u njoj vidite boga svih bogova, da bez nje ne možete, onda ste, da prostite na izrazu, stavili dupe na tarabe. Pa ko god naiđe...

Zbog čega službeni Beograd sve ovo radi? Otkuda ta neobjašnjiva, strašna, samoubilačka potreba postoktobarskih srpskih režima da pristaju na sve a da za uzvrat niti šta dobijaju niti šta traže. Spas za Srbiju, podvikuju po kabinetima Vlade Srbije, leži u nastavku puta ka Evropi. Samo da dobijemo, ponavljaju Vučić i Dačić, datum za početak pregovora. Šta i da dobijete? Tek onda počinje pakao, svako poglavlje koje Evropska unija bude zatvarala sa Srbijom, donosiće nove ucene i ultimatume.

Mnogi u Beogradu znaju da je u Briselu već pripremljen nacrt novog Statuta Vojvodine koji će toj srpskoj pokrajini vratiti ono što je imala kroz Ustav iz 1974. godine. Praktično, Vojvodina će postati republika, ravnopravna sa Srbijom, a država Srbija se pretvara u neku vrstu konfederacije.

Za Rašku oblast (Sandžak) predviđena je teritorijalno-politička autonomija. Kad to bude ispostavljeno kao zahtev, Rašku će u rekordno kratkom roku napustiti svi Srbi.

Preterujem? Fantaziram. Očajan sam pa se na ovaj način tešim i lečim? Ne. Samo prizivam sećanje na nemačkog ambasadora u Beogradu (zvao se Andreas Cobel) koji je još 2007. godine rekao Srbima da se ne protive previše odvajanju Kosova od Srbije, inače će im planuti vatra u Sandžaku i Vojvodini.

 

Umesto da su ga istoga časa najurili iz Beograda, zbog mešanja u unutrašnje stvari i pretnji državi koja ga je ugostila, ako treba prekinuli diplomatske odnose sa Nemačkom, dajući do znanja da su ozbiljna država, srpski vlastodršci su pognuli glave kao ovce pred klanje.

To klanje traje i trajaće sve dok Beograd ne kaže da ima liniju koja se ne prelazi; dok javno ne saopšti kako je Evropa i lepa i poželjna, ali da Srbija može da živi i bez te Evrope. Ima li nekoga u toj jadnoj i napaćenoj zemlji, u njenoj glavnoj zgradi, u beogradskoj Nemanjinoj ulici, da bar hladne glave razmisli o ovoj mogućnosti.

Sve drugo Srbija je pokušala.

 

Rezultati su poznati; poraz za porazom, poniženja u nizu, ultimatumi, pretnje i poneka tepsija baklava iz Prištine, kao nagrada.

Nastavak na Vesti-online.com...