Izvor: Vesti-online.com, 27.Apr.2013, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tamna je noć

Strahovita cenzura pala je na beogradske medije, i štampane i one koji nas truju kroz etar farmama i velikom braćom. Što urednicima tih medija, naviknutim na bespogovornu poslušnost svakoj vlasti, nije teško palo.

Milan Jovanović

A, narod je ostao gluv i slep kod očiju, jer su ga danima uveravali, a ni sada ne posustaju, kako je Srbija pobedila Tačija, kako Kosovo nije priznato i kako od ove naprednjačko-komunističko-dinkićevske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vlasti bolje nije bilo od cara Dušana do vakta današnjega.

O izdaji i slomu srpske kičme ni reči, osim časnog izuzetka koji se zove "Naše novine" i koji je ovom ojađenom, sluđenom, gladnom narodu sasuo surovu istinu: KAPITULACIJA.

Mnogi se dobro sećaju onog "mračnog" Slobinog vremena kada je vlast na uzdi držala dva-tri medija, dok su ostali po Vođi udarali iz svih oružja. Eh, pa da, druga su to vremena bila, sipao je Zapad pare šakom i kapom da održi "nezavisno novinarstvo", kao što sada isto radi ne bi li od Vučića i Dačića napravio heroje koji su smogli snage da izdaju sopstvenu zemlju.

Zato se sa zebnjom pitam dokad će kolege iz "Naših novina" pustiti da pišu šta im padne na pamet, umesto da za mišljenje priupitaju tamo gde treba. Naći će im već nešto: da ih finansira omraženi Đilas, ili neku sličnu grozomornu optužbu dovoljnu da se zavrnu slavine i pusti da "Naše" preminu natenane.

Beogradski mediji (uz pomenuti časni izuzetak) nisu dozvolili da iko vidi ili čuje Kusturičinu izjavu da "vlast nismo birali da bi prodala, već da ne bi dala Kosovo" i da sada svi vide da je "car go, a mislili smo da ima novo odelo".

Zato su sa prljavih stubaca i upljuvanih ekrana pljuštale pohvale, od Kanade do Zagreba, hrabrom srpskom dvojcu koji je načinio istorijski korak koji nisu smeli da učine čak ni osvedočeni izdajnici. A državni kolumnisti su grmeli: ko je protiv ovog sporazuma, taj je protiv budućnosti naše dece!

Jadna nam budućnost, jadna naša deca sa bezumnicima...

Ima, međutim, i nečeg dobrog u toj medijskoj strahovladi koja je zapušila svaku rupicu kroz koju bi svež dašak slobode dopro do smrdljive novinarske baruštine. Setite se Slobe i njegovog pokušaja da svima zapuši usta, setite se kako se taj sumanuti pokušaj završio.

Setite se kako je na Dnevniku Beogradom šetala šačica huligana, a na ulicama buktao ustanak stotina hiljada ljudi. Vratite malo film na očajničke montaže stvarnosti, na vreme kada je Vođa od Srbije napravio ogroman ekspres-lonac, iz koga je grunulo 5. oktobra.

Pametni se uče na tuđim, a amateri na svojim greškama. Ovi sadašnji misle da su lukaviji od Slobe, majstora opsene, svađaju se sa narodom preko ekrana, smeta im što bi i dijaspora nešto da kaže, busaju se u grudi lažnim boračkim stažom, nude referendum koji nikad neće raspisati, rasprcaše zemlju, a kunu se da im je Srbija svetinja...

Mnogo je to laži odjednom, čak i uz artiljerijsku pripremu na sve spremnih "poslenika javne reči", što uplašenih, što potplaćenih, što ubeđenih u drugosrbijansku istinu da se bez srca duže i, što je najvažnije, bolje živi.

Kad caru padnu gaće ispod novog odela, a ona stvar upadne u procep, brzo će se mediji mraka prešaltovati, u to ne sumnjam. Jer, sve je to posao, ništa lično, g. eks premijeru i g. eks prvi potpredsedniče.

"Tamna je noć, nebo tmurno i sumorno, nema zvezde ni meseca, ja se osećam umorno...", ponovo peva Bora Čorba, na žalost, danas aktuelniji nego ikad: "Tamna je noć, ne vidi se prst pred okom, završićemo svi u mraku užasno dubokom".

Nastavak na Vesti-online.com...