Izvor: Politika, 10.Avg.2013, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski mediji služe bogu cenzure
Pjer Pean, autor knjige „Kosovo: ’pravedni’ rat i mafijaška država” u intervjuu za „Politiku” kritikuje sistem koji je ljudska prava proglasio za savremenu zapadnu religiju
Nalazimo se u najgorem sistemu generacijama unazad – to je sistem politički korektnog, dominantnog mišljenja, koji de fakto sprovodi cenzuru koja je gora od cenzure kakva je postojala pre 30, 40, 50 godina, kaže u intervjuu za nedeljni broj našeg lista francuski novinar Pjer Pean, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autor knjige „Kosovo: ’pravedni’ rat za mafijašku državu”.
Peanova knjiga, koja će se tek na jesen pojaviti na srpskom jeziku, u izdanju „Službenog glasnika”, predstavlja svojevrsnu istragu pozadine NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, sa posebnim interesovanjem za ulogu Francuske. U razgovoru sa Anom Otašević, koji objavljujemo sutra, Pean za naš list kaže:
– Koja je razlika između „Figaroa”, „Monda”, „Liberasiona”? Nema je, svuda vlada politička korektnost. Niko ne želi da ga proglase za nekoga ko pokušava da se suprotstavi ljudskim pravima. Režis Debre to naziva religijom savremenog zapada. Ona je vrlo ekskluzivna. Ukoliko je dovedete u pitanje, ukoliko pokušate da utvrdite da li je to zaista tako, snaći će vas sudbina koja je snašla Debrea. On je na početku bombardovanja otišao u Prištinu i napisao da ono što je video ne odgovara opšteprihvaćenoj verziji i samo to je bilo dovoljno da bude sasečen – „Mond” je već sledećeg dana objavio tekst Bernar-Anrija Levija „Zbogom, Režise Debre!”.
Na pitanje kako je moguće da su se zapadni mediji gotovo bez izuzetka priklonili ratnoj opciji u Jugoslaviji, Pean kaže: „Vaše pitanje navodi na razmišljanje o ulozi novinara i medija u ratu. List poput ’Monda’ je dva puta posvetio naslovnu stranu operaciji ’Potkovica’, polazeći od lažne informacije Joške Fišera. Dovoljno je bilo reći da je ’Potkovica’ projekat genocida, niko se nije zapitao odakle je Fišer dobio ove informacije. Glavni posao novinara je da sumnja, a ovaj primer pokazuje da se pitanja više ne postavljaju. Primer Kosova, kao i brojni drugi primeri, poput Libije, pokazuje da su se mediji stavili u službu sistema koji je ljudska prava proglasio za religiju.”
Intervju pročitajte u nedeljnom broju "Politike"
objavljeno: 10.08.2013.
