Izvor: KMnovine.com, 19.Feb.2019, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefano Vernole, pokretač italijanske peticije o KiM: Pravda za srpski narod je bila motiv
Za KM novine govori Stefano Vernole, pokretač peticije o italijanskom povlačenju priznanja albanskih separatista na KiM iznoseći svoje razloge zbog kojih je to učinio kao i očekivanja od nje u budućnosti.
Stefano Vernole / Foto: cese-m.eu
Peticija koja je pokrenuta u Italiji, a o povlačenju priznanja "nezavisnosti" kosovskih separatista >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << upućena Donjem domu Parlamenta, izazvala je veliku pažnju javnosti u Srbiji. Svakako ne i koliko zaslužuje budući da su mediji na srpskom jeziku mahom u vlasništvu korporacija i interesnih grupa koje agituju upravo da priznanje stigne i iz Beograda. Ipak, ovakva inicijativa u zemlji u kojoj zvanična Vlada iz Beograda ne lobira po ovom pitanju niti ulaže diplomatske napore, privlači pažnju jer je odraz postojeće probuđene svesti o nepravdi koja leži u nasilno nametnum rešenju na štetu Srbije i njegovim negativnim posledicama ne samo po Srbiju.Pripremio: Ivan Maksimović
Poznato je da je današnju formu ovog problema oblikovalo medijsko izveštavanje koje je i odgovorno za umirivanje savesti svetske javnosti i pripremu za NATO agresiju kao i potonju okupaciju Kosova i Metohije. Valjda zato i ne iznenađuje što je jedan od glavnih pokretača peticije upravo italijanski novinar, Stefano Vernole. Jedan od onih koji nisu izneverili svoju profesiju iako, nažalost, ne predstavlja većinu. To ga nije sprečilo da ostane privržen pravdi i da je traži za Srbe i putem ove peticije. Svoju iskrenost i razumevanje suštine problema dokazao je i ovaj put spremnošću da u razgovoru za KM novine, srpskoj javnosti približi okolnosti i uverenja koja su iznedrila ovu inicijativu.
KM: Šta Vas je motivisalo da pokrene ovu peticiju?
- Motivi ove inicijative su višestruki. Pre svega osećaj pravde za srpski narod, koji je pod rizikom da vidi kako mu je srce matične države, Kosovo i Metohija, trajno otrgnuto. Drugo, poštovanje međunarodnog prava, a posebno Rezolucije 1244, ne samo u delu koji potvrđuje srpski suverenitet nad Kosovom i Metohijom, već i zato što je trebalo da ohrabri povratak izbeglica u njihove domove. Treće, očuvanje međunarodne stabilnosti; priznavanje novoizgrađene države na Balkanu dovodi do nastanka opasnog domino efekta u celom regionu, na štetu nacionalnih interesa i same Italije. Štaviše, priznavanje Kosova od strane Italije 2008. godine bilo je u Veću ministara bez ikakvog učešća različitih političkih snaga. S obzirom na trenutnu situaciju, sada se čini prikladnim da počnemo barem parlamentarnu raspravu o ovom pitanju.
KM: Šta su videli kada su bili na Kosovu i Metohiji tokom devedesetih godina? Da li se to poklapalo sa onim što ste očekivali?
- Kada sam početkom devedesetih otišao u bivšu Jugoslaviju, a zatim i na Kosovo i Metohiju, nisam imao posebno saosećanje prema narodima u konfliktu. Međutim, kada sam proverio stvarnu situaciju na terenu, shvatio sam da smo svedoci velike medijske manipulacije od strane Atlantskih lobista. Ako sigurno postoji odgovornost Srba i, u nekim slučajevima, krivica za zločine, odgovornost drugih strana uključenih u sukob i, pre svega, spoljnih aktera bile su mnogo veće. Teško je odrediti procente krivice, balkanski nacionalizam je sigurno korišćen od strane nekih sila za svoje geopolitičke ciljeve.
KM: Kakvi su bili izveštaji svetskih medija o ondašnjoj situaciji na Kosovu i Metohiji?
- Međunarodni mediji u osnovi su izveštavali kao da se na Kosovu odigrava poslednja epizoda procesa destabilizacije bivše Jugoslavije koju je tražila Srbija, a posebno Slobodan Milošević radi opstanka na vlasti. Očigledno, niko nije analizirao istorijske, religijske i geopolitičke uzroke sukoba. Niko nije govorio o "OVK" i nasilju koje je počinjeno nad civilima, Crkvom i srpskom policijom na Kosovu. Niko nije istakao da su klauzule koje su ponuđene Vladi iz Beograda tokom diplomatskih pregovora u Rambujeu, neprihvatljive za bilo koju suverenu zemlju. Zbog toga je stvorena medijska klima kriminalizacije Srbije koja je bila u funkciji prizivanja vojne intervencije NATO-a.
KM: Kako ste doživeli dalji razvoj situacije na Kosovu i Metohiji? Kako su se mediji ponašali u Jugoslaviji a kako svetski mediji?
Međunarodni mediji znatno su potkopali pitanje Kosova i Metohije nakon NATO okupacije teritorije. Bilo je ispravno govoriti o nasilju do kojeg je došlo u Beogradu nakon samoproglašenja (kvazi-nezavisnosti) Albanaca u Prištini, ali ništa više od toga. Očigledno je da ne postoji interes da se govori o nasilju nad manjinama koje tamo žive, pokušajima da se uguši pravo samostalnog odlučivanja Srba na severu, uništavanju hrišćanskih pravoslavnih crkava, porast vehabizma, građanima proteranim iz svojih kuća, getima i pre svega, stvaranju narko države u srcu Evrope. Neuspeh NATO-a i evropske misije bio bi previše očigledan.
KM: Čini se kao da mediji vše govore o stvarnim uzrocima nego ranije. Da li mislite da dolazi do preokreta u izveštavanju o onome što se događalo?
Do male promene u medijskom izveštavanju o situaciji na Kosovu i Metohiji došlo je tek sa padom američkog uticaja na međunarodne vodeće medije. Nova administracija američkog predsednika Trampa je nesumnjivo manje zainteresovana za geopolitičku prekomernu izloženost kojoj su pribegavale prethodne američke predsedničke administracije, ali ona se mora baviti unutrašnjim potezima "Duboke države" (CIA, Pentagon, itd.) koji je usmeravaju u suprotnom smeru. Očigledno je da postoji i problem kulturne prirode, koji su interesi Evrope da favorizuje napredovanje muslimana nalik salafistima (konzervativnim fundamentalistima) na svojim granicama? Setite se u kom procentu su upravo sa Kosova otišle veće vehabijske grupe koje su pokušale da svrgnu Asada u Siriji. Koji su interesi Evrope za uvoz kriminalaca i droga iz ovog regiona? Šta će Evropa dobiti od novog sukoba na Balkanu? Svaki medijski operater iskrenih namera nemoćan je u postavljanju ovih pitanja i istovremenom opisivanju stanja drugačije nego što je do sada učinjeno.
KM: Posledice, u tom slučaju, mogle bi da budu slične kao u Srbiji 1999. Kako ste Vi doživeli to bombardovanje?
Bilo je veoma tužno živeti u to vreme, pogotovo zato što je Italija - čija je Ambasada ostala otvorena u Beogradu tokom NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore - aktivno učestvovala u sukobu. Bila je to sramota za zemlju kao što je Italija, koja ustavom zabranjuje snabdevanje osvajačkih ratova, pogotovo u odsustvu UN-ove rezolucije koja bi ih ovlastila. Situacija apsolutno ograničenog suvereniteta naše zemlje se pokazala tako nedvosmisleno, jer je, da bi zadovoljila NATO i Sjedinjene Države, bombardovana prijateljska nacija poput Srbije, ustupanjem većine neophodnih vojnih baza tokom intervencije. Lično sam učestvovao u nekim demonstracijama protiv intervencije, ali je medijska barijera tada bila nenadmašna, zbog lažnog širenja propagande o nepostojećem genocidu nad Albanacima na Kosovu.
KM: Da li ste nakon toga možda započeli neke aktivnosti u pokušaju da se čuje istina?
Svakako. Napisao sam nekoliko eseja na tu temu i učestvovao sam u desetinama javnih inicijativa da pokušam da barem delimično obnovim istinu o tome šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, ali i nedavno. Ovo je goruća bitka kojoj će i dalje trebati mnogo vremena, ali siguran sam da se na kraju makar nešto pravde može izdejstvovati. Na zahtev nekih srpskih i italijanskih prijatelja pokrenuo sam ideju o ovoj peticiji, a kako je vlada premijera Kontea, svakako više osetljivija na ove događaje nego njihovi politički prethodnici, nadam se da ćemo o tome, čak i na zvaničnom nivou, makar govoriti drugim rečima.
KM: Koliko se narod Italije slaže sa zvaničnom politikom svoje vlade (u vezi sa Kosovom)?
Uopšteno govoreći, italijanski narod ne zna apsolutno ništa o Kosovu, osim ono što čuje direktno na televiziji ili pročita u novinama. Pitanje Kosova Metohije u suštini se tiče političkih elita i geopolitičkih analitičara koji su u Italiji uska manjina. To su događaji koji u medijima masovno odskoče samo kada postoje direktne i očite posledice, ratovi, izbeglice i sl. u protivnom odmah se predaju zaboravu. Ovo očigledno nije problem samo za italijansko društvo, već i za sva zapadna društva u celini. To je i razlog zašto smo pokušali da to pitanje dovedemo na parlamentarni nivo, tako da se može odozgo da se razvija prema dole.
KM: Kako javnost reaguju na peticiju o povlačenju priznanja Kosova danas?
Generalno, ne znaju za nju. S druge strane, oni bolje informisani, dobro reaguju, shvataju da smo usred istorijske faze promena i da preispitivanje situacije suvereniteta na Kosovu i Metohiji može postati ključ za širu promenu. Ali je siigurno da nije naišla na protivnike, ona je popularna i demokratska inicijativa koja se odnosi na određeni član italijanskog Ustava. Naravno, mnoge sumnje ostaju u vezi sa mogućnošću dobijanja konkretnih rezultata, čak i ako je malo dospelo do javnog mnjenja.
KM: Kako mislite da će se situacija odvijati po ovom pitanju? Na kraju, koja je vaša poruka Srbima?
Predviđanje evolucije događaja na Balkanu je praktično nemoguće. Verujem da su narodi u regionu, još jednom podstaknuti, ipak umorni od sukoba. Zahvaljujući novoj ulozi međunarodne diplomatije koju predvode Rusija i Kina, dve sile koje se protive daljem prenosu suvereniteta Srbijeu budućnosti, može naći manje ili više prihvatljivo mirno rešenje za sve. Trebalo bi potpisati novi sporazum o uspostavljanju granica i prava širom balkanskog regiona, ne samo na Kosovu i Metohiji, definitivno u okviru mirovnog procesa koji uključuje veliku međunarodnu mirovnu konferenciju. Italija bi mogla da bude najprikladnija zemlja u kojoj će se to učiniti. Srbi posebno kažu da u prošlosti nijedan narod nije bio toliko kriminalizovan i uvređen na osnovu svog istorijskog sećanja i svoje teritorije. Znam, međutim, da su Srbi u teškoćama uvek bili uzvišeni i ja ostajem uveren da će ovog puta konačno uspeti da dobiju potvrdu svoje pravednosti: stoga, nada nije izgubljena.
Kako su KM novine već pisale, učešće u predavanju o problemu Kosova i Metohije u Vićenci uoči Svetog Save⇗, uzelo je više italijanskih naučnika, novinara pa čak i političara koji su sa naročitim ponosom potpisali peticiju uvereni u punu ispravnost tog gesta.
Pored Stefana Vernolea u pokretačkom Odboru se nalaze još i prof. Stefano Piloto (Univerzitet u Trstu), Marilina Veka (novinarka), Loreta Bađo (počasni konzul Republike Srbije za region Veneto), Federiko Roberti (bloger “Bye Bye Uncle Sam”), Andrea Turi (publicista), Leandro Kjareli (počasni konzul Republike Srbije u Firenci), prof. Alesandro Di Meo (Univerzitet Tor Vergata u Rimu).
Kao što Vernole i kaže, nadu ne smemo da gubimo, pravda ma koliko progonjena uvek na kraju nametne svoj okvir u pronalaženju konačnog rešenja ma kakve svetske sile želele drugačije.
Peticiju je moguće potpisati i putem interneta:
Svedoci smo ogromnih promena u svetskoj preraspodeli moći i kretanju ka drugačijem odnosa snaga velikih sila. Ovaj put to se poklapa sa pravednim interesima srpskog naroda. Ta činjenica, da su naši zahtevi duboko i jedini pravedni, u mnogome olakšava borbu za Kosovo i Metohiju u novonastalim okolnostima. Najveća prepreka tome jeste upravo marionetska Vlada u Beogradu koja je i instalirana kako bi iznutra dala legitimitet i ozakonila nepravdu nanetu Srbima. Ali i ona doživljava svoj trenutak slabosti. Zato ne samo da ne smemo da gubimo nadu, već smo pozvani da učinimo sve što možemo kako bi smo se nametnuli kao ozbiljna, odlučna i duboko povređena strana koja traži za sebe, a na taj način i za ostatak sveta, pravdu. A to pravično rešenje će ugušiti mnoge druge separatističke težnje u svetu i sprečiti nova razaranja i krvoprolića koja takvi pokreti, ohrabreni olako nametnutom nepravdom u slučaju otimanja Kosova i Metohije, mogu da izazovu.
Autor: Ivan Maksimović l Kontakt
Odmah po zavšretku studija počinje da radi kao novinar, što postaje njegovo osnovno zanimanje, pa tako njegove fotografije i tekstovi bivaju objavljivani u svim vodećim srpskim medijima.
Po napadu Šiptara na sever KiM i podizanju barikada, ponovo se samostalno aktivira pokrivajući one teme koje su mediji predstavljali lažno ili ih skrivali. Postaje jedini novinar na Kosovu i Metohiji koji otvoreno kritikuje državnu vlast i njenu veleizdaju počinjenu Briselskim sporazumom.
Rođen je i živi na Kosovu i Metohiji.
Izvor: KM novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
