Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štajnmajer bi voleo da mu Srbi više veruju
Nemački ministar spoljnih poslova uveren da će ove godine biti pomaka u otvaranju poglavlja uprkos nekim preprekama koje treba prevazići, dok Aleksandar Vučić kaže da ga niko na kugli zemaljskoj neće naterati da hidrocentralu Gazivode u celini prepusti Prištini
„Niko u Evropi nije menjao uslove Srbiji niti uvodio nove, pa ni Nemačka. To su besmislice. Nemačka i Evropska unija su zainteresovane da se Srbiji još ove godine otvore poglavlja”, rekao je nemački ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem i švajcarskim kolegom Didijeom Burkhalterom.
Komentarišući činjenicu da nije otvoreno još nijedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, Štajnmajer, koji je u Beogradu bio na sastanku trojke OEBS-a kao budući predsedavajući ove organizacije i u bilateralnoj poseti Srbiji, poručio je da „ne bi trebalo da vodimo debate o tome ko je kriv”. On je podsetio da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine nešto što se podrazumeva, konstatujući da to nije „ništa novo, već preduslov koji postoji odranije”.
Slično su bile intonirane i Štajnmajerove izjave date posle susreta sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
„Uveren sam da će ove godine biti pomaka u otvaranju poglavlja uprkos nekim preprekama koje treba prevazići”, poručio je nemački ministar spoljnih poslova, ali, sudeći po odlučnosti srpskog premijera da ne pristane na uslov da se Prištini u celini prepusti hidroelektrana Gazivode, teška runda razgovora tek predstoji. „Na to me niko na kugli zemaljskoj neće naterati. Ako neko želi dogovor, onda mora da to da pokaže, a odluka je na EU”, rekao je Vučić.
Kako je podvukao, odluka o otvaranju poglavlja u pregovorima sa EU nije na Srbiji, već na evropskim partnerima, i tu ne radi o reformama, već o odnosu sa Prištinom. „Nadam se i mislim da bismo u junu mogli da otvorimo prvo poglavlje, ali to ne zavisi od nas. Nemačka i druge zemlje donose tu odluku. Radi se o nekim pitanjima iz Briselskog sporazuma, kao što je zajednica srpskih opština, i nekim koja su izvan Briselskog sporazuma. Daćemo sve od sebe da, čuvajući naše nacionalne i državne interese, postignemo sporazume tamo gde možemo”, rekao je Vučić, dodajući da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 23 i 24, o vladavini prava i ljudskim pravima, i za poglavlje 32, o finansijskoj kontroli. Srbija je, kako je rekao premijer, pokazala da želi dogovore i tako će činiti i ubuduće, ali „postoje granice preko kojih se ne može ići”. „Srbija nije priznala i neće priznati nezavisnost Kosova. Radićemo mnogo na tome da dijalogom uspostavimo racionalne odnose sa onima koji misle drugačije od nas”, poručio je Vučić.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Štajnmajer je rekao da je „izričito” odao priznanje Srbiji za doprinos naporima za normalizaciju odnosa. „Ima još nekoliko otvorenih tačaka, ali nije samo Srbija za to odgovorna”, ocenio je gost iz Nemačke, ne preciziravši o čemu se tačno radi.
Kada je reč o odnosima Beograda i Berlina, Dačić i Štajnmajer su bili saglasni u oceni da su oni napredovali, ali uz opasku nemačkog ministra da bi voleo da se na tom porastu poverenja među zvaničnicima dve države „bazira i srpsko javno mnjenje”.
Dačić je, vidno zadovoljan ovakvim ocenama, konstatovao i da odnosi dve zemlje nikada nisu bili tako dobri i podsetio da donedavno situacija nije bila takva, a kao primer je naveo sastanak nemačke kancelarke Angele Merkel i nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića u Beogradu, za koji je rekao da je bio jedan od najneprijatnijih sastanaka kojima je prisustvovao. „Danas je situacija veoma drugačija”, zaključio je Dačić.
On se pohvalio i ekonomskim odnosima sa Nemačkom, ocenivši da je reč o najvažnijem ekonomskom partneru Srbije, sa spoljnotrgovinskom razmenom većom od tri milijarde evra. Nemačka je, dodao je, veliki investitor i donator, sa više od milijardu evra uložnih u Srbiju od 2000. godine.
Trojka OEBS- a: Dodatni pritisak za mir u Ukrajini
Posle bilateralnog susreta Dačića i Štajnmajera, u Palati Srbija je održan i sastanak trojke OEBS-a, u kojoj je, pored srpskog ministra kao predsedavajućeg OEBS-a i nemačkog kao budućeg predsedavajućeg ove organizacije, i švajcarski ministar Didije Burkhalter, koji je prošle godine bio na čelu organizacije. Njih trojica, kao i generalni sekretar OEBS-a Lamberto Canijer, razmatrali su situaciju u Ukrajini i mogućnosti OEBS-a da utiče na situaciju na terenu. Oni su se založili za unapređenje političkog procesa u Ukrajini i pozvali na što hitniju primenu Minskog sporazuma i uspostavljanje političkog dijaloga u toj zemlji.
Kako je rekao Ivica Dačić, biće izvršen dodatni pritisak kako bi se uspostavio mir u Ukrajini. On je najavio skoro formiranje četiri radne grupe u okvirima nordijskog formata koje će se baviti političkim, ekonomskim, bezbednosnim i humanitarnim pitanjima. Dačić je takođe rekao da je vrlo važno da se što pre održi sastanak trilateralne kontakt grupe, uključujući i video-konferenciju i sastanak u Minsku na kome bi učestvovali i predstavnici Luganska i Donjecka.
Ministar Štajnmajer je ocenio da se pred Ukrajinom nalazi dug put i da on neće biti uspešan ako se ne prevaziđe sukob na istoku te zemlje. On je zatražio od sukobljenih strana da se što pre uspostave demilitarizovane zone i da se uspostave ekonomski odnosi između istoka Ukrajine i Kijeva. Švajcarski ministar je poručio da je rad trilateralne kontakt grupe ključan za smirivanje situacije u Ukrajini. Ministri su zajedno apelovali da se posmatračkoj misiji OEBS-a obezbedi potpuni pristup svim lokacijama na terenu u Ukrajini.
Na pitanje novinara o budućnosti sankcija koje su zemlje EU uvele Rusiji zbog ukrajinske krize, Štajnmajer je odgovorio da je to vezano za sprovođenje sporazuma iz Minska, ali da smo se, nažalost, „prethodnih dana vratili malo unazad”, zbog ponovnih sukoba na dva ili tri mesta na istoku Ukrajine. Dačić je izjavio da se nada da će se ići u pravcu učvršćivanja mira i poštovanja sporazuma iz Minska, tako da se neće govoriti o uvođenju ili proširenju sankcija, nego o njihovom ukidanju. „Srbija nije članica EU i, poštujući nacionalne, državne i političke interese, zauzela je neutralan stav prema tom pitanju”, rekao je Dačić.
J. Cerovina
--------------------
Dačić, Štajnmajer i Burkhalter osudili teroristički napad u Zvorniku
Šefovi diplomatija Srbije, Nemačke i Švajcarske osudili su jučerašnji teroristički napad na policijsku stanicu u Zvorniku, u kojem je poginuo jedan policajac, a ranjena dva. „Veoma je važno da se očuva stabilnost BiH i da naše obaveštajne službe dobro sarađuju kako bi se sprečile ovakve provokacije u budućnosti, a kao što znate, veliki su rizici za to u našem području, pre svega od strane radikalnog islamističkog pokreta”, izjavio je Dačić, koji je juče odmah posle ovih razgovora otputovao u BiH.
Nikolić: Bilo bi dobro da EU pošalje jasnu poruku Srbiji
BEOGRAD– Bilo bi jako dobro ako bi Evropska unija poslala jasnu i nedvosmislenu poruku da podržava sve ono što je Srbija do sada učinila tako što bi uskoro otvorila prva poglavlja pristupnih pregovora, poručio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
„Za nas, za građane Srbije, to bi bio znak da smo na dobrom putu”, rekao je Nikolić tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frankom Valterom Štajnmajerom.
Nikolić je dodao da smatra da je Srbija svojim konstruktivnim prilazom u rešavanju brojnih zatečenih problema zaslužila takav gest i izrazio uverenje da bi, u nekoj drugoj situaciji, prva poglavlja već bila otvorena.
„Mi nećemo prekidati pregovore sa Prištinom, ali ne bismo voleli kada bi se Briselski sporazum doživljavao kao spisak obaveza koje Srbija treba da ispuni. U ovom sporazumu postoje dve strane potpisnice, a do sada nismo primetili postojanje volje Prištine da ispuni svoje obaveze”, istakao je predsednik Srbije i dodao da će Priština to ipak morati da učini.
Štajnmajer je istakao da je primetan jedan snažan impuls reformi u Srbiji, da je situacija znatno bolja nego pre nekoliko godina, a i da su odnosi između Srbije i Nemačke znatno bolji nego pre nekoliko godina, što je jako važno.
Jasan je i napredak Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i Nemačka ostaje iskreni partner Srbije na njenom putu ka ujedinjenoj Evropi, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.
„Srbija je ispunila brojne uslove koji su postavljeni pred nju. Što se tiče Briselskog sporazuma, nećemo dozvoliti da Priština izbegne svoje obaveze. U saradnji sa partnerima iz Evropske unije, nadam se da ćemo uskoro moći da načinimo pomake oko formiranja Zajednice srpskih opština”, rekao je nemački ministar.
On je napomenuo da špekulacije u medijima o uslovima koji su pred Srbijom nisu uvek od koristi ni Srbiji ni EU i dodao da je već mesecima istaknuto koji su uslovi pred Srbijom i da se tu ništa nije promenilo.
Predsednik Nikolić i ministar Štajnmajer saglasili su se da Nemačka i Srbija treba da gledaju u zajedničku budućnost, i istakli nadu da će već tokom ove godine doći do otvaranja prvih poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo Srbije u EU.
Štajnamjer je prethodno razgovarao i sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.
(Tanjug)
--------------------
Štajnmajer u Srbiji - šta nam je doneo
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Današnji dolazak nemačkog šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera u Beograd nova je prilika za srpske vlasti da pokušaju da dobiju nemačku podršku za skoro otvaranje pregovaračkih poglavlja o članstvu Srbije u EU što im, kako saznaje „Politika”, neće biti tako lako. U razgovoru sa nekoliko visokorangiranih diplomata u Briselu i Berlinu „Politika” je pokušala da otkrije šta je to što zaista Nemci žele od Srbije i kako izgleda u srpskim medijima često pominjana „lista 11 nemačkih uslova” za otvaranje prvih poglavlja.
Valter Štajnmajer (Foto R. Krstinić)
U berlinskim diplomatskim krugovima se ističe da ne postoje „nemački uslovi” niti „neki novi uslovi”, već da je reč uslovima koji su napisani u kabinetu visoke predstavnice EU za spoljne odnose i bezbednost Federike Mogerini. Prema rečima diplomata, ovaj spisak je napisan na zahtev Beograda koji se žalio da ne želi da bude žrtva toga što se u Prištini odugovlačilo sa sastavljanjem nove vlade te nije bilo pregovarača iz Prištine.
I nemački analitičar Bodo Veber u jučerašnjoj izjavi za radio Slobodna Evropa tvrdi da je priča „11 novih nemačkih uslova” najobičniji spin, kojim se pravi namerna zabuna sa sedam uslova koje je svojevremeno postavila parlamentarna grupa CDU, na čelu sa pokojnim Andreasom Šokenhofom.
Kako „Politika” saznaje, Berlin najviše zamera Beogradu što tvrdi da mu je veoma važno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) a od sredine juna 2013. nije podneo nacrt statuta ZSO, koji bi bio osnova za pregovore. U Berlinu se, takođe, može čuti da ukoliko Srbija iznese maksimalističke zahteve, „praveći od ZSO neku vrstu Republike Srpske na Kosovu” to neće doprineti ubrzanju pregovora i postizanju kompromisa. Kao evidentno neispunjeni uslovi navodi se i to da nije postignut sporazum o pozivnom telefonskom broju za Kosovo, kao i da nisu izgrađeni čvrsti objekti na administrativnim prelazima.
Dok su postizanje sporazuma o telekomunikacijama i pitanje prepuštanja Prištini kontrole nad hidroelektranom „Gazivode” u analizama srpskih medija predstavljeni kao dve odvojene tačke u „11 nemačkih uslova”, naši sagovornici objašnjavaju da se u Briselu ova tema posmatra kao jedan uslov, dok se u srpskim medijima na listi 11 uslova ne pominje „zaista nemački uslov” a to je sveobuhvatna istraga i pronalaženje krivaca za paljenje nemačke ambasade u Beogradu 2008. Kako nemačke diplomate objašnjavaju, to nije zahtev EU ali je pomenut u deklaraciji Bundestaga i zbog toga je relevantan za političku odluku Berlina o otvaranju pregovoračkih poglavlja Srbiji.
Uklanjanje Parka mira na mostu u Kosovskoj Mitrovici, kako tvrde naši sagovornici, nije jasan uslov EU ali jeste nemački jer Nemci smatraju da je taj park samo zamenio barikade na tom mostu te da je to u suprotnosti sa sporazumom kojim su se obe strane obavezale da će raditi na normalizaciji odnosa.
Terezija Teglhofer, ekspert Nemačkog saveta za inostrane poslove u razgovoru za „Politiku”, ističe da Nemačka želi da izbegne da normalizacija odnosa sa Prištinom bude samo jedna od mnogih tema u pregovaračkom procesu, kao i da rešavanje teških pitanja bude pomereno za kasniju fazu pregovora.
„Zbog toga će poglavlja o odnosima sa Kosovom i o vladavini prava biti otvorena prva u pregovorima, i zbog toga Nemačka među ostalim članicama EU ima najzahtevniji stav”, objašnjava ona i dodaje da će Srbija biti ocenjivana ne po jednoj akciji već po celokupnim naporima da unapredi normalizaciju odnosa. „Ono što Berlin želi da vidi od Srbije su konstantni napori na primeni Briselskog sporazuma, kao i ostalih sporazuma koji su dosad postignuti, a ne samo privremene ili poteze u poslednjem trenutku kako bi se ispunili zahtevi EU”.
Iako Beograd smatra da je ispunjen zahtev da srpske snage sa severa Kosova budu integrisane u Kosovsku policiju, „Politika” iz diplomatskih izvora saznaje da Brisel i Berlin ne misle tako. Sagovornici „Politike” priznaju da je između Beograda i Prištine postignut sporazum o ovom pitanju, ali da on nije još primenjen, kao i da je ključna tačka spoticanja koliko pripadnika srpskih snaga treba da se integriše u Kosovsku policiju. Prema rečima naših sagovornika, problem je što je broj ljudi u srpskim zaštitnim snagama veoma veliki za tako malu teritoriju.
Sagovornici „Politike” ocenjuju da je učešće predstavnika Prištine na regionalnim forumima više-manje ispunjen uslov, a da u srpskim medijima pominjan zahtev da se zaustavi šverc preko administrativnih prelaza nikad nije bio uslov, kao ni prihvatanje kosovskih pasoša – što je ispunjeno – već da je sporazum predvideo samo prihvatanje da građani Kosova mogu sa ličnim kartama da prelaze administrativne linije.
Beograd smatra da je nakon lokalnih izbora na Kosovu ispunjen zahtev da lokalne srpske vlasti budu integrisane u kosovski sistem, ali u Berlinu se i dalje ukazuje da nisu ukinute srpske paralelne institucije što nije eksplicitno navedeno u Briselskom sporazumu ali „proizilazi iz njegovog konteksta”. Berlinu smeta, između ostalog, što se pojedina srpska tužilaštva i sudovi i dalje proglašavaju kao nadležni za prostor Kosova, iako je to kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i to što Beograd i dalje direktno isplaćuje plate zaposlenim u institucijama na severu Kosovu.
Uz isticanje da je i sporazum o pravosuđu još samo na papiru a ne i primenjen u praksi, sagovornici „Politike” odaju utisak da Brisel i Berlin nemaju nameru da prave kompromise oko ovih uslova bez obzira na to što bi njihovo puno ispunjavanje moglo da potraje mesecima što bi Srbiji samo odložilo otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.
Prema rečima Teglhoferove, ono što je sigurno jeste da Nemačka, kao i druge članice EU, neće da prime novu članicu koja ima neraščišćene odnose i zategnutost sa drugom potencijalnom članicom, što bi moglo da dovede do političke blokade unutar unije.
„Zbog toga, ako Srbija želi da postane članica EU za nekoliko godina, teška pitanja odnosa Srbije i Kosova moraju da budu rešavana korak po korak i to objašnjava zašto Berlin zauzima čvrst stav o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja”, ukazuje Teglhoferova.
Nenad Radičević
-----------------------------
Merkeline zamerke Beogradu
1. Od 2013. nije još podnet nacrt statuta Zajednice srpskih opština (Nemačka neće dozvoliti „Republiku Srpsku na Kosovu”)
2. Sveobuhvatna istraga i pronalaženje krivaca za paljenje nemačke ambasade u Beogradu 2008.
3. Park mira u Kosovskoj Mitrovici
4. Pojedina srpska tužilaštva i sudovi i dalje se proglašavaju nadležnim za prostor Kosova, iako je to kršenje Rezolucije 1244 SB UN
5. Neslaganja koliko pripadnika srpskih policajaca treba da se integriše u Kosovsku policiju
6. Beograd i dalje direktno isplaćuje plate zaposlenima u institucijama na severu Kosovu
7. Nije postignut sporazum o pozivnom telefonskom broju za Kosovo
8. Nisu izgrađeni čvrsti objekti na administrativnim prelazima
