Izvor: Politika, 04.Okt.2012, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su „crvene linije” Beograda i Prištine
Vladimir Todorić: Za jedan deo Kosova kažu nam da priznamo realnost, a što se tiče severa, kažu nam da tu realnost menjamo. – Nedžmedin Spahiju: Te „crvene linije”, postavlja isključivo Zapad, a nikako Priština ili Beograd
„Crvene linije” koje se neće prelaziti u pregovorima sa Kosovom i Metohijom dugo su bile mantra koju je ponavljala prethodna vlast, pa se sada podnose zahtevi Ustavnom sudu za utvrđivanje ustavnosti uredaba koje je donela vlada na osnovu sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postignutih sa Prištinom.
Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović najavio je da će nova državna platforma dajući smernice pregovaračima takođe imati „crvene linije”.
Od kosovske predsednice Atifete Jahjage smo čuli da i Kosovo ima svoje „crvene linije”, a taj termin, mnogi neće verovati, pre nekoliko meseci je upotrebio i francuski ambasador u Prištini Žan Fransoa Fitu, rekavši da „poštujući ’crvene linije’ možemo očekivati rešenje za sever”.
„Evropska unija, mi, moramo da se dogovorimo oko ’crvenih linija’, s obzirom na to da smo prijatelji Kosova, ali u isto vreme mi nismo neprijatelji Srbije ili obrnuto. Koje su ’crvene linije’? Neće biti podela. Poštovaće se suverenitet Kosova”, rekao je Fitu u intervjuu za prištinski dnevnik „Epoka e re” i objasnio da te ’crvene linije’ omeđavaju sledeće postavke: sprovođenje Ahtisarijevog plana u svim tačkama i približavanje kosovske vlade i srpskih građana na severu. Ukoliko sve to učinimo, naći ćemo pažljiv izbor za sever”, rekao je ambasador.
Što se tiče Beograda još nije gotova platforma za Kosmet. Kako „Politika” saznaje još se „peglaju” odnosi u vladajućoj koaliciji, odnosno usaglašava se zajednički nastup kada su u pitanju moguća rešenja za pokrajinu.
Podsetimo da premijer Ivica Dačić dugo zastupa stav da je najbolje rešenje podela, dok njegov stariji koalicioni partner, Srpska napredna stranka, barem javno uopšte ne spominje to rešenje.
Osim konstatacija da će se poštovati Ustav Srbije i Rezolucija 1244 SB UN od funkcionera u vlasti zvanično nije mogao da se dobije odgovor da li bi negde moglo da se popusti, odnosno šta su realne „crvene linije”.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ne zna na šta bi vlast u pregovorima mogla da pristane,a na šta ne. „Pitanje je kako će se Srbija postaviti prema zahtevu za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da li je to ’crvena linija’ ili ne. Jedno je što oni sede na sastancima a drugo je da li su članica organizacija i kojih organizacija. Da li postoji spisak međunarodnih organizacija gde mogu da uđu sa fusnotom i da li postoji spisak u koje organizacije ne mogu da uđu ni sa čim”, kaže Todorić i zaključuje da kod nas, nažalost, takav spisak ne postoji.
Na pitanje da li je realno da je „crvena linija” ukidanje srpskih institucija i sudstva na severu Kosova, Todorić kaže da je pojam realno vrlo diskutabilna kategorija.
„Što se tiče jednog dela Kosova nama kažu da priznamo realnost, a što se tiče severa, kažu nam da tu realnost menjamo. Kada bismo hteli da budemo cinični, mogli bismo da kažemo: Kada priznate realnost u BiH, mi ćemo da priznamo na Kosovu. Ta mantra oko pozivanja na realnost je intelektualno dosta plitka, više je izraz politike sile”, kaže naš sagovornik i upozorava da spoljna politika mora biti kompaktna.
„Ne možemo oblačiti sako ako ćemo dole da obučemošorts. Moramo da imamo politiku koja povezuje region, EU i Kosovo. Znači, ne možemo odvojeno praviti politike prema tim pitanjima nego moramo imati jednu koja je u korelaciji i koja je zatvorena za spoljne pritiske koji mogu da je modeliraju”, zaključio je Todorić.
U to da njihove vlasti neće preći svoje „crvene linije” ne veruju mnogo ni u Prištini. Albanski politički analitičari za „Politiku” navode da Jahjagina izjava služi „samo kao dekor i pandan Beogradu”.
Nedžmedin Spahiju, politički analitičar iz Kosovske Mitrovice, smatra da izjava kosovske predsednice nema nikakvu suštinu. „Svima je jasno da te navodne crvene linije, koje se mesecima spominju u Beogradu, a sada su zaokružile putanju u Prištini, postavlja isključivo Zapad, a nikako Priština ili Beograd”, kaže Spahiju.
Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, za „Politiku” tvrdi da Jahjaga nema kredibilitet u narodu, a i Demokratski savez Kosova zahteva njenu ostavku.
„Razgovor koji bi se vodio povodom pitanja severa, a u skladu sa Ahtisarijevim planom, moguće je da sadrži neke ’crvene linije’. Severu bi eventualno moglo da se popusti kada su u pitanju pravosuđe i policija. Ali pre toga ovde treba mnogo toga da se dogodi, a najrealnije je da se formira koalicija između Tačija i njegove Demokratske partije Kosova i Ramuša Haradinaja koji je na čelu Alijanse za budućnost Kosova”, smatra Šeholi.
On dodaje da ukoliko bi Tači i Haradinaj formirali koaliciju pod pritiskom međunarodne zajednice moralo bi da dođe do razgovora sa aktuelnim političkim predstavnicima Srba „s obzirom na to da ni Priština ne može da bira s kim će da razgovara, niti to mogu da čine Srbi sa severa”.
B. Radomirović – B. Mitrinović
objavljeno: 04.10.2012
