Izvor: Danas, 20.Avg.2015, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se gubi učlanjenjem Kosova u Unesko?
Inicijativa Kosova za učlanjenje u Unesko (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) ponovo je otvorila pitanje kulturne i verske baštine, posebno Srpske pravoslavne crkve.
Pitanje srpskih srednjovekovnih manastira i crkava je jedno od najosetljivijih tema na Kosovu i otuda se podigla velika prašina oko eventualnog članstva Kosova u Unesku.
Pitanje srpskih srednjovekovnih manastira i crkava je jedno od najosetljivijih tema na Kosovu i otuda >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se podigla velika prašina oko eventualnog članstva Kosova u Unesku.
Treba znati nekoliko važnih činjenica u vezi sa zaštitom imovine SPC na Kosovu. Najpre, bivši finski predsednik Marti Ahtisari je u svom dokumentu "Sveobuhvatni predlog o rešenju statusa Kosova" ceo jedan aneks (Aneks V) posvetio zaštiti kulturnog i verskog nasleđa. Ahtisarijev plan, kako se u žargonu zove ovaj dokument, Beograd zvanično nije prihvatio, ali Priština jeste glasajući za njega u Skupštini Kosova koja je nakon izglasavanja većinu teksta ovog plana uvrstila u svoj Ustav i aktuelne zakone.
Aneks V je deo plana oko kojeg su se u gotovo u svim tačkama pregovarači u Beču složili. Beograd je plan odbio iz drugih razloga, odnosno delova plana koji su nedvosmisleno ukazivali na buduću mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Ali kada je u pitanju Aneks V saglasnost pregovaračkih timova je bila obostrana.
Evo nekoliko tačaka iz člana 1 Aneksa V Ahtisarijevog plana: Kosovo priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, uključujući manastire, crkve i ostala mesta koja se koriste u verske svrhe, kao sastavni deo Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Beogradu.
Kosovo će poštovati naziv i unutrašnju organizaciju Srpske pravoslavne crkve, uključujući njenu hijerarhiju i aktivnosti.
Kosovo garantuje da će pokretna i nepokretna imovina i ostala imovina Srpske pravoslavne crkve biti nepovrediva i da neće biti predmet eksproprijacije.
Srpska pravoslavna crkva na Kosovu ima potpuno diskreciono pravo u upravljanju svojom imovinom, rekonstrukciji svoje imovine i pristupu svojim prostorijama i objektima.
U daljem tekstu Aneksa V se govori o bezbednosti objekata SPC, precizno su određene zaštitne zone i (ne)dozvoljene radnje unutar njih. Ustav Kosova garantuje slobodu veroispovesti, autonomiju verskih zajednica i nezavisnost unutrašnje organizacije.
Skupština Kosova je izglasala nekoliko posebnih zakona proisteklih iz Ahtisarijevog plana a koji se direktno vežu za prava i zaštitu SPC. To su Zakon o istorijskom centru Prizrena, Zakon o selu Velika Hoča, Zakon o slobodi veroispovesti, Zakon o zaštitnim zonama kojima se štite crkva i njeni vernici.
Dakle, važeća međunarodna i domaća dokumenta pružaju sasvim prihvatljiv nivo zaštite prava i imovine SPC. Otkud onda, postavlja se pitanje, 17. marta 2004. godine gori više od sto pravoslavnih crkava (zašto gore i džamije u Nišu i Beogradu, da ne zaboravimo), a pred očima nam je onaj mladi Albanac koji na vrhu zapaljene crkve skače po krstu ne bi li ga slomio.
Kako to da se Posebna komora vrhovnog suda Kosova proglasi nenadležnom za slučaj oduzimanja imovine manastiru Visoki Dečani (koji je pod zaštitom Uneska) koju joj je 2012. sama vratila?
Očigledno da u praksi nije onako kako piše u dokumentima. Da se vratimo na članstvo Kosova u Unesko. Čini se da niti Kosovo traži učlanjenje u Unesko zarad unapređenja obrazovanja, nauke i kulture, niti Srbija sprečava zbog brige za imovinom SPC. Razlozi su čisto politički.
Priština očigledno članstvom u ovoj organizaciji želi da napravi još jedan korak u zaokruživanju nezavisnosti Kosova, dok Beograd želi da to spreči.
Loša vest po beogradske vlasti je da će Kosovo postati član Uneska, jednog dana. Kao što je postalo član MMF, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodnog olimpijskog komiteta (gde je samo jedna članica trebalo da bude protiv da zahtev za članstvo bude odbijen).
Znajući ovu činjenicu, da bi se izbeglo besmisleno pisanje protestnih saopštenja dan nakon, ovom pitanju (učlanjenju Kosova u Unesko) treba prići konstruktivnije.
Šta se zaista gubi učlanjenjem Kosova u Unesko?
Argument da će, ako Kosovo postane član Uneska, imovinu SPC tek tada čuvati oni koji su je uništavali ne stoji jer su oni i danas odgovorni za bezbednost manastira i crkava i kada nisu član Uneska.
Samo ispred manastira Visoki Dečani postoje dva vojnika italijanskog KFOR-a koji će vas legitimisati na ulazu u manastir, pred svim ostalim je ili kosovska policija ili niko (češći slučaj).
Srpske vlasti ili makar predstavnici Srba u institucijama Kosova bi trebalo da pokrenu dijalog sa Albancima na ovu temu umesto vatrene retorike putem medija.
Kosovski Albanci žele članstvo u Unesku, kosovski Srbi i zvanični Beograd žele fizičku i pravnu zaštitu za imovinu SPC. Sporazum je sigurno moguć i u njega treba uvući i Unesko kao garant dogovora i implementacije dogovorenog.
Osigurati zatim status SPC odnosno ne dozvoliti da se nasilnim preuzimanjem imovine stvara neka eventualna, fantomska kosovska pravoslavna crkva.
Samo članstvo Kosova u Unesku nije najgora stvar koja se može desiti SPC i kosovskim Srbima. Više zabrinjava nesprovođenje Ustava i zakona Kosova, odredbi iz Ahtisarijevog plana i pravno nasilje koje se sprovodi u praksi.
Zato u Unesku treba tražiti saveznika kako bi ove probleme rešavali efikasnije i na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana.
Autor je generalni sekretar Samostalne liberalne stranke i bivši potpredsednik Skupštine Kosova
