Izvor: B92, 16.Feb.2015, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Šta je na Kosovu, to je kosovsko"
Zamenik kosovskog ministra inostranih poslova Petrit Seljimi kaže da se o Trepči neće razgovarati u Briselu, jer sve što je na Kosovu u vlasništvu je Kosova.
On je, u emisiji "Slobodno srpski", koja je sinoć emitovana na mrži srpskih televizija na KiM, rekao da u vezi Trepče ne može biti razgovora sa Beogradom.
"Prema Ahtisarijevom planu sve što je na Kosovu pripada Kosovu i o vlasništvu Kosova može da se razgovara samo sa ljudima koji žive na Kosovu, a ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa Beogradom", kazao je Seljimi.
On je rekao da sa Beogradom može da se razgovara samo o dugovanjima - šta Kosovo duguje Beogradu i šta Beograd duguje Kosovu
Govoreći o Sporazumu o pravosuđu koji su u Briselu nedavno potpisali premijeri Kosova i Srbije, Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, Seljimi je rekao da je suština tog sporazuma da Kosovo time "uspostavlja ustavni i zakonski suverenitet na celoj teritoriji Kosova kad je u pitanju pravosuđe".
Prema njegovim rečima, ti sudovi na severu Kosova će kad budu uspostavljeni, suditi po kosovskim zakonima kao što piše i u sporazumu, a sudije će polagati zakletvu pred predsednicom Kosova, kao što su to radili i srpski poslanici u skupštini i ministri u vladi.
Seljimi je kazao da kosovska vlada ne očekuje nikakve probleme u primeni ovog sporazuma na severu Kosova, jer je kako je rekao, povlačenje srpskih paralelnih sudova sa tog prostora prihvatio Beograd.
"Premijer Vučić je pregovarao u ime Srbije da Srbija povuče te paralelne institucije koje su postojale na Kosovu. Ljudi ponekad misle da se mi nešto dogovaramo o Kosovu. Ne, mi se ne dogovaramo o Kosovu, to je završena priča od 2008. godine. Mi se dogovaramo o tome kako da se Srbija nekako opameti i izađe iz svih paralelnih institucija koje je napravila posle 1999.godine i u tome je svrha celokupnog Briselskog sporazuma", rekao je Seljimi.
Kada je reč o ilegalnim emigrantima sa Kosova, on je objasnio da nisu tačni navodi pojedinih medija i političara da su Kosovo samo u januaru napustile desetine, ili stotine hiljada Albanaca, već da se radi o 11.000 ljudi.
"Na čitavom Balkanu postoji jedan takozvani zimski ciklus od novembra, decembra, pa i januara i februara kad raste broj ljudi koji emigriraju van balkanskih zemalja i traže azil. Taj ciklus je na Kosovu bio 'normalan' negde do kraja decembra i onda je naišao 'talas' tračeva i nekih pozitivnih priča da zapadne zemlje daju radne dozvole i mogućnost da se tamo živi i to se kao vatrena stihija širi", rekao je Seljimi.
On je dodao da odgovornost za to snose mediji, ali i kosovska vlada, koja je možda malo kasno shvatila šta se dešava.
Ljudi sa Kosova, kako je rekao, odlaze iz istih razloga iz kojih odlaze i oni iz Srbije i možda Grčke, a to je ekonomska kriza i ljudi vide šansu za bolji život na zapadu pre nego ovde.
"Takođe je na odlazak sa Kosova uticao i sporazum o slobodi kretanja iz Brisela između Kosova i Srbije i sad ljudi mogu mnogo povoljnije da odu do zapadno-evropskih zemalja nego što je to bilo ranije i mnogo je jeftinije da sad idu ilegalno, nego legalno sa vizom", rekao je Seljimi.
On je istakao da "ono što je važno je da je broj ljudi koji je napustio Kosovo u januaru ove godine 11.000, a nije 200.000, kako recimo kažu neki opozicioni političari, niti 100.000 ili 50.000, kako pišu pojedini srpski i kosovski mediji".
Seljimi je precizirao da je "u celoj 2014. godini sa Kosovo otišlo 24.000 ljudi, što je par hiljada manje u odnosu na Srbiju, recimo, a u januaru ove godine je bilo 11.000 i to su zvanični podaci Eurostata i vidi se taj porast u januaru ove godine, ali nema nikakve sumnje da će ogromna većina njih da se vrati na Kosovo, jer mogućnost azila dobija manje od 0,5 odsto onih koji traže azil".
