Izvor: Politika, 19.Jul.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko-albanska borba za Unesko
Svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko jeste kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i imalo bi izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu, stav je Ministarstva spoljnih poslova
Još nema zvanične potvrde iz Uneska da je stigao zahtev za prijem Kosova u ovu organizaciju, rekli su juče „Politici“ u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Ukoliko bude potvrđeno da je takav zahtev upućen, Republika Srbija će svim raspoloživim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomatskim sredstvima nastojati da, imajući u vidu neprihvatljivost ovog zahteva sa pravnog, političkog i kulturnog stanovišta, spreči članstvo Kosova u Unesku.
Prvi zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači objavio je u četvrtak na „fejsbuk” profilu da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Unesku, agenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. On je izrazio očekivanje da će Kosovo u novembru biti primljeno u članstvo te „izuzetno značajne organizacije”.
U srpskom MSP-u ističu da će nastaviti sa aktivnostima usmerenim ka obezbeđivanju pune primene Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz 1999. godine.
„Svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko ne samo što bi predstavljalo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, već bi imalo i izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu”, navodi se u odgovoru MSP-a našem listu.
Dogodilo se upravo ono što je šef srpske diplomatije Ivica Dačić nagovestio u martu ove godine.
„Očekuje nas jedna teška borba oko članstva Kosova u nekim međunarodnim institucijama. Očekuje se, ne znam kada, da će Kosovo podneti zahtev za prijem u članstvo u Savet Evrope i Unesko. U OEBS-u je to nemoguće, jer se odlučuje konsenzusom, ali na svakom sastanku predstavnici Albanije, a ponekad i SAD, pitaju kada će Kosovo da učestvuje”, rekao je tada Dačić na sednici skupštinskog Odbora za spoljne poslove.
Kosovo je do sada postalo član Međunarodnog olimpijskog komiteta, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, a od 2006. godine je pod nazivom Unmik–Kosovo postalo članica Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi). Zahtev za pridruživanje programu Partnerstvo za mir Priština je uputila 2012.
Dačić je sigurno već imao informacije o tome šta sve Priština čini da bi se približila glavnom cilju – stolici u Generalnoj skupštini UN. Sam Tači je prekjuče naveo da je Priština „konkurisala” za Unesko posle 130 sastanaka sa delegacijom te organizacije tokom ove godine i posle konsultacija sa partnerima. Kako prenosi portal „Kosovo sever” (Kossev), kosovski zahtev za učlanjenje u Unesko rezultat je stalnog lobiranja Prištine u toku ove i prošle godine. Najpre je jula 2014. Petrit Selimi, Tačijev zamenik, učestvovao na konferenciji Uneska „OUN i inicijativa Levanta za mir”, što je bilo prvo predstavljanje Kosova u Unesku. Maja ove godine Tači je u Luksemburgu od kolege Žana Aselborna zatražio podršku za prijem Prištine u SE i Unesko. Mesec dana kasnije Tači je istu podršku zatražio i u Parizu od Lorana Fabijusa, a tom prilikom razgovarao je i s većinom ambasadora zemalja članica Uneska. Selimi je, takođe u junu, boravio u Njujorku gde se sastao sa stalnim predstavnicima zemalja u UN čije zemlje nisu članice Uneska, a najavljene su i njegove političke konsultacije sa visokim zvaničnicima Stejt departmenta u Vašingtonu, „s posebnim naglaskom na članstvo Kosova u Unesku i Interpolu”.
Priština pokušava da Pećku patrijaršiju proglasi za kosovsku baštinu (Foto Fonet)
Odajući svojim saradnicima priznanje za veliki rad i posvećenost, kosovski premijer Isa Mustafa naveo je prekjuče na svom „fejsbuk” profilu da je na sastancima sa evropskim i svetskim liderima dobio obećanje da će Kosovo biti snažno podržano u procesu priključenja Unesku.
Očigledno su ta uveravanja bila dovoljno snažna da ubede Prištinu da je dobar trenutak da svoje aktivnosti opet usmere na Unesko. Tu organizaciju su neko vreme držali van glavnih tokova svojih diplomatskih napora na učvršćivanju nezavisnosti, pošto su pokušaji od 2008. do 2011. da srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji pred odgovarajućim komitetom Uneska preimenuju u kosovsku – propali.
Poslednji put, na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska u Parizu 2011. godine sprečen je pokušaj da se četiri velika kulturna dobra – Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu – umesto „srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)” proglase samo „srednjovekovnim spomenicima Kosova”. Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da je zbog te namere vođen „pravi diplomatski rat koji je trajao 72 sata”.
Tada su se za ovakvo preimenovanje posebno zalagale Francuska, čiji je to bio predlog, Švajcarska i Švedska. Srbija je, međutim, dobila podršku deset zemalja: Rusije, Kine, Brazila, Južnoafričke Republike, Egipta, Malija, Etiopije, Nigerije, Meksika, Tajlanda i Kambodže.
Preteča svih ovih diplomatskih nadgornjavanja zbila se na zasedanju Komiteta Uneska 2008. u Kvebeku, kad je usvojen Nacrt odluke o stanju konzervacije srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija). Stavljanje Srbije u zagrade Zorica Tomić, ambasadorka Srbije pri Unesku od 2009. do 2013, nazvala je „simboličkom kastracijom”. Taj izraz ona je upotrebila u razgovoru s Dejvidom Kilionom, ambasadorom SAD pri Unesku, što smo saznali iz depeša koje je februara 2010. slao svojim nadređenima, obelodanjenim na „Vikiliksu”. Kilion je u depešama naveo, između ostalog, da mu je Tomićeva rekla da će joj prioritet biti ubeđivanje članica Uneska da ničim ne bace sumnju na zahteve Srbije prema Kosovu.
„U tome će verovatno biti uspešna jer prema saznanjima misije SAD, Srbija ima određenu podršku u Unesku. Iako je novi generalni direktor Uneska iz Bugarske, zemlje koja je priznala Kosovo, imamo saznanja da su mnogi članovi Sekretarijata na nižim pozicijama i dalje naklonjeni Beogradu”, ističe Kilion, dodajući da mu je Tomićeva kazala kako je „za nas (Srbiju) Kosovo isto što i Jerusalim za Jevreje”.
„Novi generalni direktor Uneska iz Bugarske” o kome Kilion govori jeste Irina Bokova, koja je u međuvremenu dobila i drugi mandat na čelu ove organizacije. Ona je, inače, jedan od kandidata za naslednika Ban Ki Muna, a za izbor za generalnog sekretara UN, prema diplomatskim izvorima, ima snažnu podršku Amerikanaca. Stoga se računa da će i ona pomoći učlanjenje Kosova, što bi za SAD, kako kažu poznavaoci međunarodnih prilika, bilo svojevrsno izjednačavanje računa zbog poraza prilikom prijema Palestine u Unesko 2011. SAD i Izrael su bili najžešće protiv te odluke, koja je bila i važan presedan, jer Palestina nije članica UN (mada je imala status posmatrača). Sada se, međutim, očekuje da Vašington i Tel Aviv neće biti na istoj strani i da će Izrael, koji ne priznaje Kosovo, zastupati poziciju Srbije. Inače, obe države su u znak protesta zbog prijema Palestine obustavile uplatu „članarine“ Unesku (SAD su uplaćivale 80 miliona dolara godišnje, što čini 22 odsto budžeta ove organizacije), zbog čega su izgubile pravo glasa.
Biljana Baković - Dimitrije Bukvić
---------------------------------------------------------------------------------
Drecun: Priština „ispunjava“ uslove jer je popalila pravoslavne svetinje
Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM, ironično kaže da Kosovo „ispunjava” sve uslove za članstvo u Unesku, jer više stotina pravoslavnih svetinja koje su uništili, oskrnavili, popalili, popljačkali, verovatno ih po mišljenju albanskih lidera kvalifikuje za to. Bilo bi konačno vreme, kaže, da ozbiljan deo međunarodne zajednice prestane da se bavi budalaštinama koje stižu iz Prištine.
„Siguran sam da će svi raspoloživi diplomatski resursi biti stavljeni u funkciju toga da se tako nešto ne dogodi. Mada, u UN je takva situacija da onaj ko ima veći buzdovan često nameće stavove”, dodaje Drecun.
---------------------------------------------------------------------------------
Stefanović: Za Kosovo je to stvar prestiža
Objašnjavajući zašto je Unesko bitan Prištini, Borislav Stefanović, član Odbora za KiM, nekadašnji glavni pregovarač Beograda sa Prištinom, kaže da oni žele da dobiju valorizaciju svoje nezavisnosti, a naročito su im u tome privlačne organizacije koje imaju predznak UN ili vezu s Ujedinjenim nacijama, znači – koje imaju globalni karakter.
„To je stvar vidljivosti, prestiža i ubeđivanja da su oni jednaki s drugima. Prištini je mnogo važnije to nego da, recimo, igraju stoni tenis“, ističe Stefanović, koji ocenjuje da Kosovo još neće ići na „krupne stvari“, poput UN i Oebsa, nego će verovatno čekati takozvani „Brisel 2“, odnosno obavezujući bilateralni sporazum koji bi pitanje članstva precizirao, kako očekuju, u njihovu korist.
---------------------------------------------------------------------------------
Članstvo u Interpolu je političko pitanje
Zahtev Kosova za članstvo u Interpolu koji podržava Grčka je, kako kaže „Politikin” sagovornik iz MUP-a, čisto političko pitanje. Sam statut Interpola je toliko fakultativan, ističe, da u njemu nije precizirano sa koje pozicije može da se aplicira za članstvo.
„O samoj proceduri podnošenja aplikacije, načinu izbora, telima koja odlučuju o kandidatima, može da se govori satima. Najjednostavnije rečeno – to je političko pitanje. Najbolji primer za to je Palestina. Oni su davno aplicirali za članstvo u Interpolu, a do danas nisu primljeni. Izrael je, naime, zemlja koja je veoma moćna u lobiranju i ona politički ne dozvoljava da se pitanje ulaska Palestine u Interpol stavi na dnevni red. Srbija nije Izrael, niti smo neko ko je jako moćan – navodi sagovornik našeg lista. M. Derikonjić
---------------------------------------------------------------------------------
Kako se postaje član Uneska
Svaka članica UN ima pravo da zatraži i prijem u Unesko, u čijem je članstvu 195 država, pri čemu devet ima pridruženi status. Države koje nisu članice UN mogu biti primljene nakon što podnesu kandidaturu generalnom direktoru Uneska, odnosno na predlog Izvršnog odbora te organizacije, nakon čega je potrebno dobiti dvotrećinsku većinu glasova na Generalnoj konferenciji, koja se održava jednom u dve godine. Osim toga, za teritorije ili grupe teritorija koje ne vode same spoljnu politiku, zahtev za prijem u pridruženo članstvo mogu podneti samo država ili organizacija kojima je poverena odgovornost za vođenje međunarodnih odnosa u ime te teritorije. Nova generalna konferencija zakazana je za jesen ove godine, najverovatnije za novembar. Bitno je reći, kako su nam potvrdili naši izvori, da je država koja je članica Uneska odgovorna za svu baštinu koja se nalazi na njenoj teritoriji.
Srbija, kao članica Uneska i država ugovornica Konvencije za svetsku baštinu, uvela je 2004. godine na listu svetske kulturne baštine četiri naša manastira na Kosmetu. Međutim, nakon martovskog pogroma 2004. godine, kada je tokom varvarskog napada oštećeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, na predlog Srbije 2006. Komitet za svetsku baštinu Uneska, koji čini dvadeset jedna država, odlučuje da ova dobra dodatno uvede na listu svetske baštine u opasnosti.
M. Dimitrijević
---------------------------------------------------------------------------------
Od Stonoteniske federacije do Olimpijskog komiteta
Nora Đakova, 23-godišnja džudistkinja iz Peći, osvojila je prvu i jedinu medalju na Evropskim igrama u Bakuu za Olimpijski komitet Kosova na njegovom debiju na velikim međunarodnim takmičenjima pod okriljem olimpijske porodice. Kosovo je na Evropskim igrama podelilo 40. mesto s Finskom i Crnom Gorom, koje su takođe osvojile po jednu bronzanu medalju.
Proces priznavanja nezavisnosti sporta Kosova i Metohije, započet još 2003. prijemom Stonoteniskog saveza Kosova u Međunarodnu stonotenisku federaciju, dakle pre jednostranog proglašenja nezavisnosti, ubrzan je posle 129. zasedanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) održanog 9. decembra prošle godine. Tada je 96 članova MOK priznalo Olimpijski komitet Kosova. Obrazloženje je bilo da Kosovo čiji sport predstavlja priznaje više od 100 država i potpuno kontroliše sportski život na svojoj teritoriji.
Nora Đakova osvojila prvu medalju na Evropskim igrama (Foto Međunarosna džudo federacija)
Priznanje MOK donelo je Olimpijskom komitetu Kosova i automatsko priznanje Evropskih olimpijskih komiteta (EOK) i učešće na prvim Evropskim igrama, a u „ličnoj karti” Kosova u Bakuu pisalo je da ima 1.804.838 stanovnika, da je glavni grad Priština, da su zvanični jezici albanski i srpski, novčana jedinica evro, da je predsednik OKK Besim Hasani, a generalni sekretar Mehmet Bogujevci, nekadašnji višestruki prvak i reprezentativac Jugoslavije u boksu.
U Bakuu, u kojem je Kosovo imalo 19 sportista, nije došlo ni do jednog direktnog duela s našim sportistima, ali već u bliskoj budućnosti će ih biti.
Kosovo su, posle priznanja MOK, primile u punopravno članstvo mnoge sportske federacije, a i ostale će to učiniti na prvim zasedanjima kongresa ili izvršnih saveta...
Kosovski sportisti kao punopravni članovi međunarodnih sportskih federacija već mogu da učestvuju na međunarodnim takmičenjima u stonom tenisu, dizanju tegova, streličarstvu, džudu, jedriličarstvu, modernom petoboju, mini-golfu, boksu, gimnastici, kik-boksu, plivanju, softbolu, rukometu, odnedavno i u košarci i tenisu. Provizorno ili privremeno članstvo, ali s punim pravima i obavezama, imaju u atletici, tekvondu, rvanju, karateu, karlingu, biciklizmu, svim sportovima pod okriljem Svetske skijaške federacije, a kad je u pitanju status Kosova u Fifi – nema promena od januara prošle godine – fudbaleri Kosova mogu da igraju prijateljske utakmice, ali ne sa reprezentacijama iz bivše Jugoslavije, i još nisu uključeni u postojeća zvanična takmičenja. Ž. Baljkas
