Izvor: Blic, 19.Nov.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce na istoj strani
Po onom matematičko-filozofskom principu, ako je Rusija srce Kosova, Kosovo srce Srbije i Rusija je srce Srbije, te je nejasno zašto se tolika frka diže, kad srce ostaje na istoj strani, oko zahteva dvadesetak hiljada Sverokosovaca Ruskoj Federaciji da ih primi u okrilje, među svoje državljane.
Istovremeno ništa se ne preduzima da se zaustavi mnogo veći odlazak mladih i obrazovanih građana Srbije uglavnom na Zapad. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svako ima pravo da traži svoju sreću i bolje uslove za život, ali kosovski glasnogovornici ruske politike u Srbiji traže mnogo više.
U početku sam pomislila da je reč o neslanoj šali kojom se parira sve agresivnijim prozivkama vlasti u Beogradu od ruskog ambasadora Konuzina, ali kada se povodom pisma srpskih severnih Kosovara oglasio i njegov kolega iz UN, Rogozin, pa i sam ministar inostranih poslova Lavrov, đavo je odeno šalu... Sve to zašećereno ruskom humanitarnom pomoći, kao da matica ne izdvaja 250 do pola milijarde evra svake godine za kosovske Srbe, deluje kao loše insceniran šamar srpskom rukovodstvu, a posebno predsedniku Borisu Tadiću.
Pogotovo što se zvanični predstavnik Moskve, prethodno, svojim obraćanjem na promotivnom skupu najveće srpske opozicione stranke - SNS, zvanično opredelio za nju.
Obeznađeni Srbi sa severa Kosova ne prepuštaju se dešperaciji i najavljuju tužbu protiv glavnog pregovarača sa Prištinom, Borislava Stefanovića... a pošto vesti o novom državljanstvu nisu onakve kakve su očekivali na prvu loptu, ostaje im da od Srbije prave rusku guberniju, u čemu, čini se, zbog glasnosti i neodlučnosti Vlade u Beogradu, poprilično uspevaju...
Ako ništa drugo, sve ovo na neki način profiliše srpsku predizbornu političku scenu, pa spekulacije na temu buduće saradnje između dve najjače partije, zbog, navodno, sličnih stavova o evrointegracijama, zasad, padaju u vodu, jer postoje očigledne razlike bar kada je reč o blagonaklonosti Rusije prema njima.
Ruska podrška Vuku Jeremiću ne znači i rusku podršku DS ili predsedniku Tadiću.
Naprotiv, ne bi me iznenadilo da ministar inostranih poslova, kad bude trebalo, promeni i stranački dres. Kao što ne bi bilo nikakvo iznenađenje da isto uradi ministar Mrkonjić, dok ministar Srećković, možda iz drugih razloga, to već radi, zar ne? Biće raznih iznenađenja, a najprijatnije bi bilo da, uprkos svemu, Srbija dobije kandidaturu za članstvo u EU, što još priželjkuje najviše građana Srbije.
Povezane vesti: Vredi pokušati Lizalica Štrajk kod kuće
