Izvor: B92, 28.Nov.2012, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži propuste u sporazumima
Beograd -- Predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da Srbiju čeka period veoma žive diplomatske aktivnosti, jer je strategija Srbije da radi na nepriznavanju Kosova.
Naime, on je u Kažiprstu B92 rekao da je strategija države da, uporedo s pravljenjem platforme i stvaranjem što šireg konsenzusa o pitanju Kosova, vodi snažne diplomatske aktivnosti ka sprečavanju daljih priznavanja nezavisnosti Kosova i da se dobije čvrsta podrška, naročito velikih zemalja, za trenutak kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na red dođe rešavanje pitanja statusa Kosova.
Sada nas čeka, kako kaže, implementacija sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, uporedo s pritiskom međunarodne zajednice da se taj dogovor i primeni.
"Koliko je meni poznato, implementacija treba da počne na tri prelaza, a posle tri nedelje i na ostalim prelazima", kaže Drecun i dodaje da nije bitan datum početka implementacije IBM-a, već suština, koja je, kako kaže, to da mi sada imamo dogovore Beograda i Prištine, koje je postigla prethodna vlada i kojima je pokrovitelj EU, i da svaka vlast mora da poštuje kontinuitet države.
"U protivnom suočili bismo se s teškim posledicama. Pokušali smo malo i da relaksiramo situaciju... da one nepovoljne odredbe po nas popravimo, maksimalno", ističe Drecun.
Kada je reč o prelazima, on objašnjava da su za Srbiju to kontrolni punktovi na kojima neće biti simbola samoproglašene države Kosovo. On kaže i da sada kada se ulazi na Kosovo stoje obeležja samoproglašene države, a da nakon promene sporazuma o IBM toga neće biti.
"Mi to treba sada da tumačimo onako kako je to pozitivno za nas i da se tako ponašamo... Suština je u sledećem - taj prelaz će, što se Srba tiče, funkcionisati i oni neće morati da idu preko alternativnih prelaza i brda. Ipak, treba sačekati kako će biti sa robom i carinjenjem", objasnio je predsednik Odbora za KiM.
Međutim, dodaje on, iako to može delovati kao priznanje nezavisnosti Kosova, to de fakto ne znači da je Srbija priznala Kosovo jer će, kako objašnjava, Kosovo biti nezavisna država samo onda kada postane članica Ujedinjenih nacija, što ono nije, i kada ga Srbija prizna, što ona neće nikada učiniti. "Sve ostalo je njihova želja", kaže Drecun.
Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se nalazi Srbija je komplikovana, jer Srbija mora da se ponaša na osnovu ranije prihvaćenih sporazuma i dogovora, počev od Rezolucije 1244, preko odluke o rekonfiguraciji UNMIK-a, nakon koje je došao Euleks, pa sve do odluke da se pregovori vode pod pokroviteljstvom EU, umesto UN.
"Dakle, mi nemamo manevarski prostor, jer moramo da poštujemo sve što je dogovoreno. Mi sad pokušavamo da nađemo krivinu i da vidimo šta još možemo da činimo“, istakao je Drecun.
Pri svemu tome, dodaje on, trebalo bi da se posebno vodi računa o Srbima južno od Ibra, iako se samo razgovara o Srbima sa severa, „jer ako Srbija ne bude kooperativna, neko iz međunarodne zajednice može Tačiju da namigne i kaže - počisti Srbe južno od Ibra“, koji su sada tamo taoci.
Na pitanje da li očekuje barikade i proteste Srba sa severa Kosova, koji su to i najavili, zbog implementacije sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, Drecun kaže da država preuzima sve da im objasni u kakvoj smo situaciji i da im se objasni zašto moramo to da implementiramo, šta to znači i da shvate koliko je teška borba države za očuvanje teritorijalnog integriteta.
"Bolan korak je na primer upravo taj da implementiramo ono što je prethodna vlast dogovorila u Briselu", objasnio je Drecun.
Ipak, zaključio je, Srbiju tek čeka mnogo kompromisa, ali će, kako kaže, i Priština morati da počne da pravi neke od njih, jer je i predsednik Nikolić, podseća Drecun, u UN rekao da ne može samo Srbija da se pritiska i da Priština mora nešto da da.
"Srpske institucije nisu prepreka"
Foto: Tanjug, Arhiva
Srpske institucije na severu Kosova nisu prepreka za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju.
"To su jedine koje Srbi tamo imaju. Tek kad se postigne dogovor biće manje potrebe za njima i verovatno će doći do spajanja. Njima (kosovskim Albancima) sud bode oči i tu se mora naći rešenje", rekao je on gostujući u Vestima TV B92.
Podsetimo, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić poručio je sinoć, na sednici Saveta bezbednosti UN, da srpske institucije na severu Kosova neće biti ukinute, što se pominje kao jedan od zahteva u pregovorima.
Ivanović smatra da je dogovor o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima problem od početka. Kosovski Srbi se protive primeni dogovora iz Brisela, posebno sporazumu o prelazima, iako je državni vrh obećao sprovođenje dogovorenog.
"Lideri Srba sa severa Kosova nisu bili uključeni u pregovore. To je bila greška bivše vlade i zato ova nova vlast ne sme to da radi, već mora da ih uključi u proces. Time će i implementacija sporazuma biti lakša. Srbi veruju da će biti ugurani u nezavisno Kosovo", upozorio je on.
Ivanović je rekao i da ćemo platformom o Kosovu doboti jasna rešenja. "Mora se imati poverenje u državu. Takođe, ne sme se dozvoliti da se Srbi sukobe sa vlastima u Beogradu. To ne sme da se dogodi", naglašava on.
Komentarišući izjavu prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da će se u naredne dve nedelje desiti mnogo toga važnog, ali isto tako i bolnog, rekao je da je to "vrlo istinita, ali zlokobna namera". "Srbi se zavaravaju sve ove godine", dodao je on.
Ivanović je upozorio i da postoji mogućnost da bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj, kome će sutra biti izrečena presuda u Haškom tribunalu, ukoliko bude oslobođen, postane i novi premijer Kosova. Takođe, u tom slučaju, kazao je on, aktuelni premijer Kosova Hašim Tači mogao bi da dođe na mesto predsednika.
"To bi bila vrlo neugodna pozicija, koju bi najteže podnele porodice nestalih i kidnapovanih Srba", naglasio je Ivanović.
