Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je siromašna rudom nikla
U stvari, možda i može da se eksploatiše, ali po koju cenu i uz kakva devastiranja terena
U jednom od priloga objavljenih u ovoj seriji, govori se o ,,330 miliona tona rude nikla u Srbiji”, od toga ,,130 miliona bilansnih rezervi”. Ne znam na osnovu čega se pominju tolike količine jer ekipa beogradskog ,,Geozavoda” godinama je istraživala sva područja koja se i sada pominju i nije našla tako bogata nalazišta.
U toj ekipi bili smo mi inženjeri ,,Geozavoda”: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Velimir Jeremić, Čedomir Mulina i ja, istraživali smo deo Makedonije (Kavadarci), Kosovo (Drenica) i lokacije u centralnoj Srbiji koje se i sad pominju: Vrnjačka Banja– Trstenik, Aranđelovac – Topola i Mokra Gora. Mogu da kažem da su tada jedino na Kosovu registrovana takozvana eksploataciona nalazišta, označena sa A i B, dok je u centralnoj Srbiji reč o rezervama nikla C1. Dakle, ne C nego C1, što znači da je nikl pronađen u veoma malim količinama, ponegde samo u tragovima. Zato mi nije jasno na osnovu čega su privatne kompanije koje se sad pominju spremne da učestvuju u istraživanjima i eksploataciji, a pogotovo otkud im procena o stotinama miliona tona.
Nikl je, kada smo ga mi istraživali, bio veoma skup, kao što je i sada, ali država nije ulazila u eksploataciju, osim na Kosovu, jer nismo pronašli ekonomski isplative količine.
Naše bušotine nisu bile guste (na oko stotinu metara), ali takvi su bili propisi. Zato smo, sećam se, pozvali dvojicu ruskih akademika (zaboravio sam im imena), stručnjaka za nikl. Otišli smo s njima u Drenicu i oni su nam rekli da za takav tip ležišta rastojanje između bušotina mora da bude deset metara. Međutim, za deset metara bile su potrebne ogromne pare. Ipak, jedno kosovsko preduzeće počelo je da skida jalovinu i da kopa rudu. I dan-danas onitamo kopaju (prerada je u Glogovcu).
Ali na lokacijama u centralnoj Srbiji zalihe su bile toliko slabe da je bilo očigledno da se eksploatacija ne isplati. U Mokroj Gori nismo tražili nikl nego smo dobili nalog za gvožđe, pre svega za potrebe železare u Smederevu. Nikl je u Mokroj Gori pronađen samo u tragovima. Tehnološki, u to doba on nije ni mogao da bude izdvojen.
Sadašnju tehnologiju ne poznajem, ali voleo bih da vidim projekat budućih istraživanja – koje metode će koristiti, i do koje dubine. Napominjem da je za bušenje potrebna voda koja u dodiru s niklom postaje zagađena. Gde odlazi ta voda i gde bi oni s njom? Ili, ako se kasnije opredele za dnevni kop, gde će s tolikom jalovinom. I kakav se nivo zagađenja očekuje. Skidanjem prvog sloja zemlje dobija se niz takozvanih frakcija, od najkrupnijih do onih najsitnijih. Te najsitnije su za zdravlje najopasnije jer često uz pomoć ,,ruže vetrova” odlaze u vazduh i tako se rasprostiru po okolini. Ljudi to udišu. Ako ima nikla, udišemo i otrovni nikl. Udisao sam nikl i znam da postoji doza dovoljna da se čovek otruje. I sam sam se otrovao kad smo u Šupljoj steni ispod Avale hteli da napravimo ventilacioni otvor u rudniku žive. Dva radnika i ja smo ušli, ali isparenja žive su bila toliko jaka da sam se otrovao. Isparenja nikla su takođe veoma opasna, a ona su u blizini topionica neminovna.
Zanima me zato to ko su ti ljudi koji bi sad da rovare po Srbiji. Verujem da su stranci, jer bolje je rovariti po tuđoj zemlji nego po svojoj. Pogotovo što je u Evropi rudnika nikla malo, a većina ih je i zatvorena.
Mada je za mene misterija zašto su te firme zainteresovane za naše lokacije i otkud im podaci koje iznose. Znam da posle nas nikl niko nije istraživao a mi smo smatrali da je nerentabilan, u bilo kom obliku da se eksploatiše. U stvari, tehnika je otišla daleko, možda i može da se eksploatiše, ali pitanje je po koju cenu i uz kakva devastiranja terena. Velika područja bila bi preorana i zagađena. Negde je neko ovih dana rekao da bi od proizvodnje nikla država dobila sedam odsto. Dakle, sedam odsto za preorana područja oko Topole i Aranđelovca, Vrnjačke Banje i Mokre Gore, najlepših predela Srbije!
Zoran Stanković*
*Magistar rudarstva, glavni inženjer za istražne radove u ,,Geozavodu“, u penziji
objavljeno: 15.11.2012.
