Izvor: B92, 26.Jun.2012, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija da spreči rasprodaju na KiM
Odluka Vlade Kosova da proda preduzeće za distribuciju i snabdevanje strujom, ponovo pokreće pitanje imovine u južnoj srpskoj pokrajini.
Ne treba sumnjati u pisanje novina da je ponuda iz Prištine izazvala veliko interesovanje stranih investitora, piše Politika.
U igri su nalazišta lignita procenjena na 15 milijardi tona, što je 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji koja bi, prema proceni stručnjaka, mogla da se koristi za proizvodnju struje bar 100 godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na konkurs su se javile dve kompanije iz Turske, a firma bivšeg komandanta NATO-a Veslija Klarka zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi iz uglja dnevno proizvodila do 100.000 barela sintetičke nafte.
Uprkos protivljenju Vlade Srbije, sa kojim su upoznate i institucije međunarodne zajednice, civilna misija Ujedinjenih nacija na Kosmetu (Unmik) od 2002. godine sprovodila je nakaradnu privatizaciju društvenih firmi. Neophodnost privatizacije na Kosmetu srpska vlada nije osporavala. U svojim apelima upućenim misiji UN na Kosmetu, Svetskoj banci, Komisiji Evropske unije i drugim međunarodnim faktorima samo je tražila da se poštuju važeći međunarodni standardi zaštite svojine i poverilaca.
Imovina srpske države na Kosmetu, preduzeća iz centralnog dela zemlje i pokrajine Vojvodine, već deset godina se privatizuje, a imovina građana srpske nacionalnosti u južnoj pokrajini se uzurpira i uništava. Do 31. marta 2010. na Kosmetu je ukupno privatizovano 545 društvenih preduzeća, a u prištinski Privatizacioni fond slilo se više od 460 miliona evra.
Većina od preostalih preduzeća je u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom. Među njima je RMHK Trepča i kompleks hotela i skijališta Brezovica, kao i javna preduzeća. Kosovska poverilačka agencija procenila je da njihova vrednost premašuje dve milijarde evra.
Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, kaže da je ekonomska situacija na Kosmetu dramatična i da takozvana Vlada Kosova nastoji da sve što je srpska imovina proda. U Vladi Srbije rekli su da država mora da preduzme neke mere, što će biti jedan od prioriteta nove vlade.
"Ova i naredna godina za vlast u Prištini biće veoma kritična, minus u njihovom budžetu je ogroman, a vrednost kosovskog izvoza pokriva samo 10 odsto vrednosti uvoza", ukazuje Miletić.
On naglašava da "Srbija mora oštro da se suprotstavi nameri Prištine da proda zalihe uglja, jer je reč o delu prirodnog bogatstva čiji je vlasnik država Srbija. Možda bi bilo dobro da država sada postupi kao Telekom Srbija u jesen 2010. Tada je kosovska vlada objavila nameru da proda deo Pošte i srpskog Telekoma, ali je Telekom Srbija u Fajnenšel tajmsu objavio oglas sa upozorenjem potencijalnim kupcima da će u ovom slučaju kupiti nešto što Priština ne može da prodaje, jer je tuđe".
Prema saznanju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, za kupovinu dela srpske Pošte i Telekoma do 13. septembra 2010. godine kosovska vlada primila je pet ponuda stranih kompanija zainteresovanih za kupovinu 75 odsto kapitala ovog preduzeća, očekujući da inkasira između 300 i 600 miliona evra, piše Politika.
