Izvor: Politika, 28.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi sa severa rade na podeli Kosova
Svi zajedno treba da učinimo napore da se prihvatanjem ovog sporazuma Srbi ne pokrenu, da se nekom galamom u Beogradu stanovništvo, ionako preplašeno, još više ne uplaši i ne počne da se iseljava
Lideri Srba sa severa Kosova žele da što snažnijom kampanjom rade na destabilizaciji Srbije jer misle da destabilizovana Srbija neće raditi na primeni sporazuma. Kao rezultat toga oni računaju da će ostati status kvo što se tiče severa.
To praktično znači da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << idu u projekat realizacije podele Kosova i pripreme za rešenje koje suštinski treba da bude podela Kosova.
Oni potpuno isključuju Srbe ispod Ibra, a ja bih rekla i Srbe u centralnoj Srbiji, jer posle toga bi se dogodila strahovita i politička i ekonomska kriza Srbije, ocenjuje u razgovoru za „Politiku” Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova, komentarišući stav srpskih predstavnika sa severa KiM da ne žele referendum za 15 dana i da o formulaciji referendumskog pitanja moraju oni da odlučuju.
„Nisam ja neodgovorna i nije ni meni lako da kažem da sporazum treba da se prihvati jer znam realnost u kojoj već 13 godina s mojim narodom na ovom prostoru preživljavam sve i svašta. Ali, odlično znam da će bez tog potpisa Srbija biti u teškoj, ne samo političkoj nego i ekonomskoj krizi, i ukoliko bismo morali da napustimo Kosovo ne bismo imali ni gde da ostanemo i nikud da odemo. A ovim sporazumom, jačanjem Srbije, makar se u perspektivi stvaraju uslovi da ako bude loše imamo kuda da odemo i ko da nas dočeka.
Rekli ste nedavno da ne vidite da su Albanci raspoloženi za prihvatanje Srba kao ravnopravnih građana. U kakvoj će onda situaciji biti kosmetski Srbi, za recimo godinu dana, ako počne da se primenjuje sporazum?
Zajednica srpskih opština podrazumeva jačanje i institucionalno rešavanje opstanaka Srba na prostoru KiM. Znači, ovim sporazumom Srbi će preko Zajednice srpskih opština dobiti institucije koje će biti srpske i koje će imati svoje nadležnosti i kontrolu i na taj način u stvari izvući se iz diskriminacije, nadglasavanja u parlamentu Kosova.
Ono što ne spore ni naši pregovarači jeste da kosmetski Srbi iz ustavno-pravnog okvira Srbije prelaze u ustavno-pravni okvir Kosova?
To je veliki problem za Srbe, ali trebalo je da se očekuje da će biti problema od trenutka kada je potpisan sporazum o integrisanom upravljanju prelazima. Tada je bilo jasno da će se institucionalni status Srba rešavati unutar okvira KiM.
Ovo je, dakle, samo logički sled događaja posle onoga što je po pitanju KiM uradila prethodna vlada?
To je kontinuitet, nastavak politike koja je zacrtana u smislu daljeg institucionalnog rešavanja ovog prostora.
Kada se Srbi sa severa Kosmeta protive nekim potezima vlasti u Beogradu vrlo često im se odgovara da zaboravljaju na to da više Srba živi južno od Ibra. Da li zaista Srbi južno od Ibra vide neki problem u stavovima koji zastupaju njihovi sunarodnici na severu?
Mislim da Srbi sa severa Kosova već 13 godina žive vrlo podržavani i od međunarodne zajednice, ma kako to zvučalo neverovatno, i od institucionalnog liderstva iz Prištine i od Beograda. Niko do danas nije zahtevao njihovu integraciju. Naprotiv, oni su uživali mnoge privilegije za razliku od Srba ispod Ibra. Mi smo nasilno integrisani, a tu mislim na normative koji su dolazili iz institucija u Prištini koje mi nismo mogli da izbegnemo. Pa smo morali da to prihvatamo ili smo bili surovo kažnjavani. Sećate se da su Srbi odbili da plaćaju struju KEK-u, a do dana današnjeg sever Kosova ne plaća Prištini struju. Nama je struja isključivana i po više meseci, narod je bacao poslednje namirnice iz zamrzivača, izlazili su na ulice, kosovska policija ih je prebijala i na kraju je predlog svih pa i naše države bio – morate da platite struju. Isključivan nam je telefon, pa i Hitnoj pomoći, dok svi nismo prihvatili kosovsku mrežu. Nije tačno ono što ponekada izjavljuju naša braća sa severa da su Srbi ispod Ibra prihvatili kosovske institucije. Mi smo bili nasilno integrisani i posle toliko žrtava ipak je ovde ostalo stanovništvo u mnogo većem broju nego što je to na severu Kosova.
Šta su to Srbi s juga Kosova dobili ovim sporazumom?
Mi smo najmanje dobili, ali možda smo i navikli da uvek budemo u drugom planu. Zajednica srpskih opština biće sastavljena prevashodno od opština sa severa Kosova jer su dominantno nastanjene Srbima, a mi ćemo se u početku priključiti kroz obrazovanje. A posle ćemo se priključivati i u ostalim mogućim ovlašćenjima koja je dobila Zajednica. Posle uspostavljanja integrisanog upravljanja prelazima institucije iz Prištine i međunarodne institucije obećali su nam da će deo novca ići za srpske opštine.
Srbi na jugu su više nego na severu vezani za SPC, a ona sada podržava stav Srba sa severa?
SPC se, nažalost, izjašnjava da rešenje za KiM može biti i podela. Zbunjuje nas to jer ne možemo da razumemo da je Zvečan važniji od Dečana. Zbunjuje nas to zato što ako bismo dobili podelu vernika ne bi bilo ispod Ibra, tih 80.000 ljudi polako bi nestalo. Sigurno bi bili proterani jer bi Albanci, ako bi dali sever, onda rekli zašto da držimo Srbe ispod Ibra, stvorili bi nemoguće uslove za naš opstanak. A to bi dugoročno rezultiralo nestankom naše kulturne baštine, mislim na manastire. Oni bi vrlo brzo prestali da imaju identitet srpski i pravoslavni i postali bi kosovski.
Prema vašim rečima, mnogi ljudi vam se žale da neće ostati na Kosovu ukoliko im deca ne idu u srpske škole, odnosno ukoliko budu morala da pohađaju nastavu po kosovskom obrazovnom sistemu?
Deca će ići u srpske škole. Zajednica srpskih opština će biti ta koja je odgovorna za kadrovska rešenja, da Srbi budu direktori. Zajednica će biti odgovorna za plan i program. Ali, ako bi bio pritisak da se menja plan i program, da bude različit od ostatka Srbije, mislim da to Srbi ne bi prihvatili jer se veliki deo naših nalazi van KiM i nikako ne prihvataju da deca uče različite istorije koje bi ih kasnije možda suprotstavljale jedne protiv drugih.
Da li može primena sporazuma da utiče na promenu nacionalnog sastava u sredinama koje su sada pretežno nastanjene Srbima?
Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i posle odlaska institucija Srbije imali smo velike seobe. Kada je u pitanju ovaj sporazum treba da bude dovoljno odgovornosti kod lidera u Beogradu i kod medija da ne stvaraju stanje panike jer odlazak Srba definitivno znači prestanak uticaja države Srbije na Kosovo.
Da li sam ovaj sporazum može da doprinese pomirenju Srba i Albanaca što se potencira u Briselu kao jedan od bitnih efekata ovog dokumenta?
Zajednica srpskih opština suštinski će funkcionisati po etničkom principu. A ona će toliko doprinositi pomirenju koliko diskriminacija više neće biti realnost u kosovskom parlamentu. Srbi će imati mogućnost da vladaju u najvažnijim segmentima za opstanak svog naroda. Dakle, neće se na severu Kosova ništa promeniti u odnosu na ono što Srbi sa severa trenutno imaju, u nekim segmentima možda će imati i neke veće mogućnosti. Ali, u ovom trenutku, postoje emocije da se gubi državni krov nad glavom, mislim na Srbiju. Taj emotivni doživljaj je mnogo jači od onoga što se trenutno ima. Mi smo zaista živeli ni na nebu ni na zemlji. Već odavno, kada pređemo administrativne linije, ne možemo da podižemo dugoročne kredite. S niz diskiriminacija se susrećemo u centralnoj Srbiji. Kod zadovoljenja mnogih potreba naši proterani imaju problem. S druge strane na KiM, posebno recimo u severnoj Mitrovici, mi imamo sud koji funkcioniše, u njemu se nalaze Unmik i albanske sudije. Možda će prisustvo srpskih sudija kod Srba da stvori osećaj da će imati korektnije postupanje i da će raditi u korist pravde.
U tim sudovima će se primenjivati kosovski zakoni?
Zakoni su evropski, EU se trudi da svuda gde je prisutna radi na usaglašavanju normativa. Zakoni nisu problem za Srbe, čak se tu koriste i zakoni iz SFRJ. Suština su pečati, suština je simbolika.
Ali simbolika koja mnogo znači?
Simbolika koja na jedan način određuje. Ali ovim sporazumom ne određuje državu. Ovo je jedan vid tajvanizacije.
Da li se slažete sa stavom britanskog ambasadora u Prištini Jana Klifa koji je rekao da sporazum otvara vrata masovnijem povratku Srba?
Mislim da sada svi zajedno treba da učinimo napore da se prihvatanjem ovog sporazuma stanovništvo ne pokrene na iseljavanje, da se nekom galamom u Beogradu stanovništvo, ionako preplašeno, još više ne uplaši i ne počne da se iseljava. A posle toga, kada se stabilizujemo, moramo polako da radimo na projektu povratka. Tu su, pre svega, važne institucije koje će se uspostaviti i ljudi koji će ih voditi koji treba da budu zaista odgovorni.
O zahtevu da se Nikolić izvini za zločine na Kosovu
Kako komentarišete zahtev Envera Hodžaja da se predsednik Tomislav Nikolić izvini posle Srebrenice i za zločine na Kosovu?
To je kontinuitet neodgovornosti koji je međunarodna zajednica odnegovala kod lidera Prištine. Oni su ubijali Srbe, proterivali nas, a niko nije odgovarao. Oni su u Savetu Evrope osumnjičeni da su vadili organe Srbima i još nije istraga izvela pred lice pravde nikoga, a vlada zavera ćutanja albanskog naroda koji neće da identifikuje ljude koji su činili zločine. Oni su ti koji ćute toliko dugo o zločinima nad svojim komšijama. Naš državni vrh je poslao u Hag i političku i vojnu i policijsku elitu koja je vladala u vreme zločina nad Albancima i oni su svi procesuirani ili je u toku proces. Izvinjenje za sve zločine treba da bude realnost, ali sa svih strana. Poslednji sukob na KiM nažalost nije još završen. Progon Srba na ovom prostoru traje do dana današnjeg.
Jelena Cerovina
objavljeno: 28/04/2013
