Izvor: Politika, 29.Mar.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi moraju da uče od Jermena
Nikada ne sme da se zaboravi da je Kosovo srpska zemlja. To treba ljudima usaditi u srca, objašnjava Babken Simonjan
Specijalno za „Politiku”
Jerevan – „Prošlosti se okreću oni narodi koji tu prošlost imaju. Za razliku od onih koji je nemaju i zato gledaju samo u budućnost. Jer samo na osnovu prošlosti moguće je graditi budućnost”, izjavio je pre nekoliko dana predsednik Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jermenije Serž Sargsjan povodom obeležavanja 100. godišnjice turskog genocida nad Jermenima.
Bio je to povod da u Jerevanu porazgovaramo sa počasnim konzulom Srbije u Jermeniji, uglednim pesnikom i prevodiocem, gospodinom Babkenom Simonjanom. Interesovalo nas je, pre svega, šta je zajedničko našim narodima i kako možemo jedni drugima da pomognemo u ovim teškim vremenima.
„Po meni, Srbi su mnogo bliže Jermenima nego Rusima. Upravo zbog istorijske tragedije, kakvu Rusi nisu doživeli”, počinje svoju priču gospodin Simonjan, podsećajući na genocid nad Jermenima od pre jednog veka i na rat na jugoslovenskoj teritoriji devedesetih godina.
„Više puta sam pisao tekstove na kosovske teme smatrajući da Kosovo nikada nije bilo albansko, da je uvek bilo srpsko i da je, kao što je Nagorni Karabah otet od Jermena, Kosovo oteto od Srbije, kojoj sam, eto, posvetio sav svoj život.”
Šta Srbija i Jermenija mogu da ponude jedna drugoj, na političkom i ekonomskom planu?
Na političkom planu Jermenija ima veliko iskustvo – pošto šeststo godina nismo imali svoju državnost znamo šta znači turski jatagan i branimo se čuvanjem sopstvenog identiteta i istorijskog pamćenja. Želim da Srbima skrenem pažnju da nikada ne sme da se zaboravi genocid i nikada ne sme da se zaboravi da je Kosovo srpska zemlja. To treba ljudima usaditi u srca. Kad-tad Kosovo će ponovo biti srpsko. Verujte. Mi u tome imamo iskustva.
Srbi moraju da uče od Jermena. Ali vi imate jednu veliku manu, a to je – nesloga. Dobri ste naučnici, dobri intelektualci, pisci, domaćini, miroljubiv i dobrodušan narod, ali ne možete da slomite tu neslogu i kažete: „Prijatelju, ti si u pravu.” A samo sloga može da spase Srbiju. To je i moja poruka.
Sa druge strane, na ekonomskom planu, tu je pre svega jermensko iskustvo u proizvodnji svetski čuvenog konjaka. Takođe, proizvodimo odlične sireve, imamo odličnu kiselu vodu, izuzetno suvo voće, najbolje na području bivšeg Sovjetskog Saveza, pošto smo mi sunčana zemlja.
Na koji način se Srbija pridružuje obeležavanju stogodišnjice genocida nad Jermenima?
Koliko mi je poznato, na svečanost obeležavanja ovog tragičnog događaja doći će srpski parlamentarci, a kako sam obavešten, poziv je upućen i predsedniku Tomislavu Nikoliću. Prema najnovijim informacijama, trideset zemalja je prihvatilo pozive.
U isto vreme Turska, koja je i sprovodila genocid nad Jermenima, obeležavaće godišnjicu bitke na Galipolju (25. april 1915 – 9. januar 1916). Kako tumačite ovu odluku?
Galipoljska bitka se vodila u martu, a ne u aprilu, i jasno je da Turska svojim obeležavanjem želi da umanji značaj stogodišnjice genocida nad Jermenima. Interesantno je da je i naš predsednik pozvan u Tursku, ali je vrlo jasno odgovorio da neće ići na obeležavanje godišnjice bitke koja se dogodila u martu, kao što ni Jermeni neće godišnjicu genocida obeležavati u maju.
Za vaš predan rad odlikovani ste od strane srpskog predsednika Tomislava Nikolića.
Kada je u oktobru prošle godine dolazio u Jerevan predsednik Nikolić mi je rekao da je Srbija srećna što ima takvog konzula u Jermeniji. „Prevodite ’Gorski vijenac’, Njegoša... imate prebogatu biografiju i zaslužili ste da vas odlikujem.” Tako je i bilo. Na Dan državnosti pozvali su me u Beograd kako bi mi uručili „Zlatnu medalju” kojom me je odlikovao predsednik Srbije. Bio sam presrećan, jer to je ipak prava ocena moga rada.
Šta biste dodali na kraju našeg razgovora?
Srbi i Jermeni bi morali više da sarađuju. Moraju da unaprede diplomatsku, kulturnu i ekonomsku saradnju. Moraju da stvore i vojnu saradnju, da budu u nekom bloku. Jermeni su se borili protiv Turaka i u Kosovskom boju. Kada su shvatili da kao turski vazali moraju da se bore protiv Srba napustili su osmansku armiju i ostali u Srbiji kod Sokobanje, gde su u znak prijateljstva naša dva naroda podigli manastir arhanđela Mihaila i Gavrila koji su nazvali – Jermenčić. Taj manastir je jedini znak sećanja na jermensko-srpsko prijateljstvo iz vremena bitke na Kosovu.
Upravo radim na jednoj obimnoj knjizi koja se odnosi na Jermene koji su živeli u Srbiji, ali ne samo na one koji su došli u vreme genocida, nego i na one koji su tu živeli još od 14. veka – dakle, sedam vekova.
Samo jedan primer: kada je Sveti Sava prvi put posetio Kirikijsku Jermeniju bio je oduševljen jermenskim crkvama i manastirima, i pozvao je jermenske arhitekte i graditelje u Srbiju da učestvuju u zidanju srpskih manastira i crkava. Otud i tekstovi i istraživanja o uticaju jermenske arhitekture na moravsku arhitekturu, na Moravsku školu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.03.2015.
.jpg)
