Izvor: Southeast European Times, 17.Mar.2015, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum Srbije i Kosova stvara prostor za ujedinjenje pravosuđa
Kosovo i Srbija su razgovarali o pravnom sistemu na severu Kosova nakon nastavka pregovora posle prekida od godinu dana.
17/03/2015
Linda Karadaku i Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Prištine i Beograda – 17.3.2015.
Premijeri Kosova i Srbije, Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, nastavili su dijalog o normalizaciji odnosa između dveju zemalja i usredsredili se na sporazum o pravnom sistemu.
„Dva premijera su finalizovala >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sporazum o pravu i pravosuđu na Kosovu, zatvorivši tako kritično poglavlje u implementaciji briselskog sporazuma koji će znatno unaprediti život ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom dostignuću“, izjavila je visoka predstavnica EU Federika Mogerini posle razgovora prošlog meseca.
Sada se očekuje da radne grupe nastave da primenjuju sporazum o pravosuđu. Severno Kosovo, gde većinu stanovništva čine Srbi, nestabilno je područje, a Priština godinama godinama radi na tome da i tamo proširi svoju vlast i zakone.
Sporazum o pravosuđu se smatra ključnim jer osigurava jedinstven pravni sistem na celom Kosovu.
Kako se navodi u saopštenju, dve strane su se složile da sudije i tužioci budu mešovitog etničkog sastava, kako bi i Albanci i Srbi mogli da budu uključeni. Ne zna se kako će se predmeti raspoređivati, ali sporazum osigurava da će svi slučajevi biti podjednako tretirani i da će biti u okviru jednog pravosudnog sistema.
Sporazum predviđa uspostavljanje sudova i tužilaštva koje će činiti albanski i srpski tužioci i sudije. Kosovski mediji javljaju da će osnovni sud biti nadležan za sedam opština i da će raditi u dve odvojene zgrade, jedna severno, a druga južno od Ibra. Na severu će takođe biti formiran apelacioni sud.
Vučić je u vezi sa sporazumom prokomentarisao da je Srbija uspela da zaštiti „srpske interese i Srbe na teritoriji na kojoj su većina i da će oni imati adekvatan broj predstavnika u sudovima“.
„Uradili smo najviše što smo mogli u najtežim okolnostima. Imamo mnogo ljudi koji će biti zaposleni u sudovima, ali mislim da ćemo u odnosu na 2010. imati mnogo više ljudi koji će pre svega raditi kao sudije, pa i kao tužioci. Mislim da će s obzirom na broj stanovnika odnos Albanaca i Srba biti 4:1, dok će broj tužilaca biti u odnosu 9:9“, rekao je Vučić.
On je, međutim, priznao da sporazum nije rešio sva otvorena pitanja.
„Imate hiljade slučajeva gde je neko Srbima oduzeo imovinu, gde su našli ovlašćenog predstavnika Albanca, koji se složio sa zahtevom tužioca. Ponovo ćemo imati problema sa predmetima za koje oni kažu da je doneta pravosnažna presuda, a mi ne mislimo tako, i tako dalje“, rekao je Vučić, dodavši da se dijalog mora nastaviti i da se rešenja za probleme građana Kosova moraju tražiti kroz sporazume, a ne jednostrano.
Srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić rekao je da je dijalog Beograda i Prištine od suštinske važnosti za evropske integracije Srbije, ali da rešavanje otvorenih pitanja u dijalogu neće biti lako.
Dačić je rekao da se nada da će sporazum o pravosuđu i postignuti napredak biti dovoljni da Srbija zvanično otvori poglavlja pregovora i približi se članstvu u EU.
„Napredak u evropskim integracijama je političko pitanje. Da budem iskren, da nismo potpisali briselski sporazum, još ne bismo započeli pregovore“, rekao je Dačić. On je dodao da će rešavanje preostalih pitanja u dijalogu, kao što su imovina i formiranje Zajednice srpskih opština, zahtevati dosta upornosti, čvrstine i fleksibilnosti.
Eksperti se slažu sa tim. Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je parafiranje sporazuma Beograda i Prištine o pravosuđu stvorilo pravni okvir za uspostavljanje integrisanog i ujedinjenog pravosuđa.
„Sada možemo da kažemo da je stvoren pravni okvir za uspostavljanje integrisanog pravosuđa. To, međutim, zahteva vreme. Treba raditi godinu dana ili 18 meseci da bismo mogli da kažemo da imamo integrisano pravosuđe“, kaže Janjić.
On kaže da je parafiranje sporazuma u Briselu „deblokiralo proces uspostavljanja suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici, a Srbi će moći da tuže i budu tuženi“.
Iako nacionalnost sudija garantuje samo pravo na suđenje na maternjem jeziku, Janjić dodaje da savremeno pravosuđe, koje još ne postoji na Kosovu, svakako pruža to pravo.
„Samo tamo gde ne postoji vladavina prava nacionalnost sudije zavređuje poverenje. U dobro organizovanim društvima poverenje zavređuje znanje sudije i funkcionalan sistem“, kaže Janjić i dodaje da će uspostavljanje vladavine prava stvoriti poverenje u sudove.
Kosovske vlasti su takođe pozdravile sporazum i navele da je on u skladu sa primenjivim pravom u zemlji. Ministar pravde Hajredin Kuči rekao je da taj sporazum čuva jedinstveni pravni sistem na Kosovu.
Fisnik Korenica iz kosovskog Instituta za pravne i političke studije, kaže da je uspostavljanje nezavisnog, efikasnog i funkcionalnog pravosudnog sistema na severu Kosova ključno za unitarno upravljanje zemljom i stabilnost u međuetničkim odnosima.
Ovaj sporazum može konačno da otvori prostor za efikasan pravni sistem na severu Kosova, kaže on, tako da građani u tom delu zemlje imaju ravnopravan pristup pravdi pod nadležnošću pravosuđa i ustavnog sistema Republike Kosovo.
„Tranzicija od prethodnog paralelnog pravosudnog sistema do novog kosovskog pravosuđa u opštinama na severu Kosova važnija je od samog sporazuma, a svakako da je Kosovu potreban angažman misije EULEKS za mentorstvo i praćenje pune implementacije ove tranzicije, kao i za obuku sudija i tužilaca u primeni integrisanog pristupa u okviru ustavne vlasti Kosova“, kaže Korenica za SETimes.
Abit Hodža iz kosovskog Centra za studije bezbednosti, kaže da su pregovori važni za upravljanje konfliktom između Kosova i Srbije, „ali da se normalizacija u pravom smislu te reči može desiti samo po priznavanju Kosova kao države“.
Koja pitanja po vama treba rešiti u dijalogu Beograda i Prištine? Recite nam u komentarima.
Nastavak na Southeast European Times...
